Foto: www.eko-fond.me

"Ovog puta radili smo na tome da napravimo neku inovaciju kako bi animirali potencijalne korisnike, pa ćemo osim On-grid fotonaponskih sistema, ovoga puta javnim pozivom obuhvatiti i Off-grid sisteme, jer moramo razmišljati i o seoskom turizmu, planinskom turizmu, a moramo razmišljati i o oblastima Crne Gore gdje još nije prošla elektrodistributivna mreža i onima koji nemaju mogućnost napajanja električnom energijom na taj način", kazao je direktor Boljević.


Foto: www.eko-fond.me

Govoreći o radu Eko-fonda, on je istakao da smo pethodni period iskoristili da saniramo potraživanja i potencijalno sporna potraživanja, a sve kako bi u ovoj godini mogli da sprovedemo planirane projekte.

"Tokom 2021. godine sproveli smo projekat subvencionisanja kupovine električnih i hibridnih vozila. Kada smo, na kraju tog projekta, napravili analizu pokazalo se da su se subvencije za hibridna vozila u relativno kratkom roku realizovale, dok je za električna vozila trebalo malo više vremena, iako je subvencija bila 5.000 eura. Kroz komunikaciju sa potencijalnim korisnicima i korisnicima koji su dobili subvenciju smo detektovali više infrastrukturne probleme, naspram operativnih problema same nabavke vozila i obezbjeđenja finansijskih sredstava", istakao je Boljević.

On je podsjetio da je tokom ove godine u saradnji sa UNDP-om sproveden prvi javni poziv namijenjen privredi i poljoprivredi za ugradnju fotonaponskih sistema.

"S obzirom da je to bio praktično pilot projekat u Crnoj Gori, odziv je bio zadovoljavajući, s tim što dosta aplikanata nije dostavilo pravilnu i kompletnu dokumentaciju.Međutim da bi se uvažio sav trud i rad onih koji su već aplicirali u prvom javnom pozivu, u sledećem javnom pozivu imaće mogućnost da samo dostave dio dokumentacije koji im je falio", rekao je Boljević.

Posebno je istakao važnost projekta Solari 3000+ i 500+ koji EPCG realizuje u saradnji sa Eko-fondom i IRF-om.

"Ovo je pravi primjer dobre saradnje institucija koje pokazuju želju i volju da djeluju za dobrobit građana i privrede", naglasio je on.

"Prema njegovim riječima, drugi, ali ne i manje važan, pravac razvoja jesu projekti zaštite životne sredine, koji će se tokom naredne godine prožimati u radu Eko-fonda. Ukazao je da na goruće pitanje tretiranja otpada u Crnoj Gori mora se pažljivo odgovoriti kako bi se zatvorilo poglavlje 27 u pregovorima za učlanjenje u EU. Vlada i sva resorna ministarstva su prepoznali značaj ovog problema i zajednički smo krenuli da ih rješavamo, zaključio je Boljević.