Академик Ристо Василевски рођен 1943. године. Двојезичан, подједнако присутан у македонској и у српској књижевности, до сада је објавио око осамдесет пјесничких књига, антологија и избора, и превео, углавном са македонског на српски језик и обратно, више од стотину дјела. Члан је Македонске академије наука и умјетности и Академије словенских књижевности у Варни (Бугарска). Заступљен је у великом броју антологија савремене свјетске, југословенске, српске и македонске поезије. Дјела су му преведена на двадесетак страних језика (енглески, француски, руски, бјелоруски, украјински, јерменски, словачки, пољски, њемачки, шведски, румунски, бугарски, албански, хинду…), а о његовом пјесништву писало је више од двије стотине књижевних критичара, пјесника и новинара. Добио је Награду Струшких вечери поезије Браћа Миладиновци, Награду Наји Нааман у Бејруту, Међународну награду Балкан и Европа, домаће награде Милан Ракић, Раде Обреновић, Србољуб Митић, и многе друге. Ристо Василевски је један од оснивача Међународног фестивала „Смедеревска песничка јесен“.

Наредног дана, у недјељу, 26.августа у 21 час на програму Фестивала књижевности „Ћирилицом“ је поетско вече Љубивоја Ршумовића.

Љубивоје Ршумовић је југословенски и српски пјесник и књижевник. Рођен је 3. јула 1939. године у златиборском селу Љубиш. Живи и ради на релацији Београд – Бачевци.

Ршумовић је поред Душана Радовића један од најзначајнијих дjечјих писаца на овим просторима. Објавио је више од осамдесет књига, а његове пjесме пjевале су многе генерације. Радио је и на радију и телевизији, а емисија „Фазони и форе“ доживjела је 142 епизоде.
Када је дипломирао запослио се у редакцији програма за дjецу Радио Београда. Уређивао је емисије „Уторак вече – ма шта ми рече“, „Суботом у два“, „Весели уторак“ и у сваку од њих уграђивао свој богат литерарни таленат. У његовим дjелима се већ тада осjетио утицај Змаја, Душка Радовића и Џона Лока. Три године касније прешао је на Телевизију Београд. Уређивао је и водио серије „Двоглед“, „Хиљаду зашто“ и „Хајде да растемо“. Током рада на телевизији написао је, водио и изрежирао преко шестсто емисија, а свакако најпопуларнија међу њима „Фазони и Форе“ снимљена је у 142 епизоде. Осим дјечјих емисија, снимао је и документарне серије. Једна од њих „Дијагонале – приче о људима и наравима“ била је веома успјешна. Од 1986. до 2002. године био је директор Позоришта „Бошко Буха“. Одатле је отишао у пензију, али није престао да пише и објављује пјесме за дјецу. Предсједник је Културно просвјетне заједнице Србије и један од оснивача и члан Управног одбора Задужбине Доситеја Обрадовића. Управни одбор Удружења књижевника Србије га је 30. марта 2012. предложио за дописног члана Српске академије наука и уметности.

Љубивоје Ршумовић је до сада објавио више од осамдесет књига, и то углавном за дјецу. Најпознатије међу њима су „Ма шта ми рече“, „Причанка“, „Певанка“, „Још нам само але фале“, „Вести из несвести“, „Невидљива птица“, „Домовина се брани лепотом“, „Опасан сведок“, „Три чвора на трепавици“ и многе друге. Поједина његова дјела извођена су и позоришту, а најпознатије представе су „Шума која хода“, „Невидљива птица“, „Баба рога“, „Успавана лепотица“, „Рокенрол за децу“, „У цара Тројана козије уши“, „Снежана и седам патуљака“, „Ау што је школа згодна“ и друге. Љубивоје Ршумовић је аутор три уџбеника за основну школу.
Његове пјесме изводи дечји хол „Колибри“. Ршумовић је један од најважнијих и најнаграђиванијих дјечјих песника 20. и 21. вијека.
Током шездесет година дуге каријере освојио је многе престижне књижевне награде.

Трибина под називом „С.М.Љубиша – Очување народног духа и ћириличног писма“ на којој ће говорити проф. др Горан Радоњић и Желидраг Никчевић биће одржана у понедјељак 27. августа.
Сви програми Фестивала књижевности „Ћирилицом“ реализоваће се на Тргу између цркава у Старом граду са почетком у 21 час, а у случају кише и временских непогода, програми ће се одржавати у будванској Модерној галерији у исто вријеме.