Studija kulturnog pejzaža Svetog Stefana i Paštrovića predstavljena budvanskoj publici

Studija kulturnog pejzaža Svetog Stefana i Paštrovića, koju je uz podršku programa Europa Nostra „Sedam najugroženijih” realizovala Fondacija „Bankada – Paštrovići”, zvanično je predstavljena budvanskoj publici.

Kulturni pejzaž Svetog Stefana i Paštrovića predstavlja izuzetno vrijedan dio crnogorske i evropske baštine. Na prezentaciji je istaknuto da su ovakve studije od ključne važnosti jer omogućavaju da se prostor sagleda cjelovito — ne samo kroz pojedinačne spomenike, već i kroz njihovu duboku povezanost sa prirodom, tradicijom, načinom života i identitetom lokalne zajednice.

O značaju projekta i ključnim rezultatima studije govorili su Blažo Kažanegra ispred Fondacije „Bankada”, kao i autorke studije — arhitektica-konzervatorka Aleksandra Kapetanović i arheološkinja mr Milena Vrzić.

Govoreći o obuhvatu i istorijskim izvorima, autorke i učesnici su ukazali na značaj istraživanja Paštrovske gore:

„U dosadašnjim publikacijama, obuhvat ove teorije uglavnom se opisivao od Smilove ulice i Kufina do Babinog Vira, Kodrta Zavala, dok je Paštrovska gora bila često zanemarivana i jednostavno nedovoljno poznata. Tu 'nepravdu', pod znacima navoda, ispravio je etnolog Jovan Vukmanović, čiji je rad obavezna čitanka za svakog istraživača Paštrovića. Zato skrećemo pažnju na ovu planinsku visoravan, obrubljenu, kao što vidite, posebno na ovoj lider karti, odnosno podlozi, obrubljenim visokim vrhovima, kao u nekom pravougaonom trouglu. Na samoj Paštrovskoj gori postoji obilje mikrolokacija koje su bogom dane za život, ali ono što ih čini posebnim su komunikacije i putevi. Posebno se izdvajaju dva prevoja.”, navela je za dnevno informativnu emisiju Polis, arheološkinja, mr Milena Vrazić.

Takođe, naglašen je i problem nedovoljne formalne zaštite kulturnih dobara na ovom području:

„Formalno je jako mali broj lokaliteta i kulturnih dobara zaštićen. Tu imamo samo 9 nepokretnih kulturnih dobara i 14 memorijalnih spomen-mjesta i objekata, i 23 dobra koja su prepoznata da imaju potencijalnu kulturnu vrijednost. A svi znamo, sigurno koji smo ovdje, da toga ima mnogo više. I ustvari je tu taj ključni izazov: kako to što ima vrijednost, što nije trenutno formalno zaštićeno, kako da ga zaštitimo.”, kazala je arhitektica-konzervatorka Aleksandra Kapetanović.

Studija je nastala u okviru projekta „Kulturni pejzaž Svetog Stefana Paštrović i Crna Gora”, koji je realizovala Fondacija „Bankada” u okviru programa Europa Nostra „Sedam najugroženijih” za 2023. godinu, uz finansiranje Instituta Evropske investicione banke.

Ovogodišnja prezentacija realizovana je uz finansijsku podršku Ministarstva kulture i medija Crne Gore, dok je studiju izradila nevladina organizacija „Expeditio” — Centar za održivi prostorni razvoj iz Kotora.

Poseban značaj događaju dalo je učešće Sneške Quaedvlieg-Mihailović, generalne sekretarke Europa Nostre, koja je govorila o značaju zaštite evropske kulturne baštine i iskustvima u očuvanju ugroženih lokaliteta.