Potreba za bržim reformama koje će omogućiti ženama da u potpunosti iskoriste tržišta rada u regionu

Dalje reforme, adekvatno finasiranje i kontinuirana regionalna saradnja su nužni kako bi žene širom Zapadnog Balkana mogle u potpunosti učestvovati i imati koristi od ekonomskog razvoja regiona, saopšteno je iz Savjeta za regionalnu saradnju (RCC).

RCC je, povodom Međunarodnog dana žena, skrenuo pažnju na ukorijenjene razlike u zapošljavanju i platama žena i muškaraca na tržištu rada u cijelom regionu Zapadnog Balkana, što ističe potrebu za pojačanim i bolje koordinisanim nastojanjima da se obaveze poštovanja rodne ravnopravnosti pretvore u konkretne rezultate.  

Podaci pokazuju da je u prosjeku samo 51 odsto žena na Zapadnom Balkanu zaposleno, u poređenju sa 70 odsto muškaraca, što je razlika od skoro 20 posto, odnosno skoro dvostruko više od prosjeka rodnih razlika u EU.

„Stopa aktivnosti žena je nešto manja od 55 odsto, što je značajno manje od prosjeka EU od 70 dsto. Iako je prethodnih godina ostvaren određeni napredak, žene u regionu se i dalje suočavaju sa značajnim preprekama u pogledu ulaska, zadržavanja i napredovanja na tržištu rada“, navodi se u saopštenju.

Vođa projekta RCC-a pod nazivom Platforma za zapošljavanje i socijalna pitanja – faza 3 (ESAP 3), Ratka Babić, kazala je da su žene na Zapadnom Balkanu visoko obrazovane i sve ambicioznije po pitanju svoje profesionalne budućnosti.

„Za premošćavanje razlika u zaposlenosti žena i muškaraca potrebni su ne samo kvalitetni zakonski okviri već i praktične mjere, od pristupačnih usluga čuvanja djece do aktivnih politika tržišta rada i boljih prilika za prekvalifikaciju i doživotno učenje. Ulaganje u ekonomsko učešće žena nije samo pitanja pravednosti, već je to pokretač snažnijih i otpornijih ekonomija širom regiona,“ dodala je Babić.

Perspektiva mladih žena je posebno teška. U regionu je u prosjeku samo 18 odsto njih zaposleno, dok je 28 odsto nezaposleno, što je dvostruko više od prosjeka EU.

Takođe je i veća vjerovatnoća da žene obavljaju slabo plaćene poslove, poslove na crno, ili na pola radnog vremena, pri čemu su i u manjem broju zastupljene u oblasti nauke, tehnologije, inženjerstva i matematike, kao i na rukovodećim položajima. 

Razlike u platama i dugoročna finansijska nesigurnost dodatno otežavaju postojeće probleme. 

Procjenjuje se da je razlika u platama žena i muškaraca u regionu  između devet i 12 odsto, a ove brojke su često zasjenjene visokim stopama neformalnog rada i ograničenom transparentnošću plata.

Kako je navela, strukturalne prepreke ipak sprječavaju mnoge od njih da svoj potencijal pretvore u jednako učešće na tržištu rada.

Prema analizi koju su zajedno radili Razvojni program Ujedinjenih nacija i RCC, penzije žena u regionu su oko 40 odsto manje od muškaraca, što ukazuje na godine niskih plata, prekida karijera i neformalnog rada.  

Žene i dalje nose veliki dio tereta neplaćenog rada i kućnih obaveza. Ograničen pristup pristupačnim uslugama čuvanja djece i dugoročnog staranja predstavlja glavnu prepreku zaposlenju na puno radno vrijeme. 

„Žene istovremeno nadmašuju muškarce po pitanju završenog tercijarnog obrazovanja. Naime, 40 odsto njih ima visoku stručnu spremu. Učešće u programima obrazovanja odraslih je, međutim, i dalje na niskom nivou, oko pet odsto u odnosu na skoro 12 odsto u EU, što ograničava mogućnost prekvalifikacije i napredovanja u karijeri“, rekli su iz RCC-a.

Inicijativama kao što je projekat ESAP 3, RCC podržava Zapadni Balkan u jačanju politika i promociji inkluzivnijih tržišta rada.

„Međunarodni dan žena je podsjetnik da ravnopravnost polova ne može biti samo cilj na nivou politika“, zaključuje se u saopštenju.