Crna Gora pred vratima EU 2028. : Između milijardskih fondova i bolnih reformi javne uprave

Evropski put Crne Gore donosi istorijske prilike za ekonomski preporod, ali i radikalne rezove u državnom aparatu. Dok se do 2028. godine očekuje priliv značajnih finansijskih sredstava i grantova za infrastrukturu, država se istovremeno mora pripremiti za ozbiljne izazove – odliv stručnog kadra i neizbježnu reformu glomazne administracije koja bi mogla pogoditi čak 30 odsto zaposlenih u javnom sektoru.

Članstvo u Evropskoj uniji moglo bi Crnoj Gori donijeti potpuno novu ekonomsku dinamiku kroz direktne investicije, širi pristup evropskim fondovima i opšte unapređenje životnog standarda građana. Ipak, ključni preduslov za povlačenje tog novca jeste institucionalna i tehnička spremnost države da odgovori na stroge kriterijume Brisela. Ekonomski analitičar Davor Dokić ističe da je pristup evropskim fondovima ključni benefit koji će Crnoj Gori omogućiti priliv kapitala pod neuporedivo povoljnijim uslovima.

"Ja očekujem, prije svega, od ovih prednosti da istaknem to – mislim da ćemo dobiti pristup evropskim fondovima, što je jako bitno za Crnu Goru. Doći ćemo do mnogo veće količine novca i pod mnogo povoljnijim uslovima nego što smo mogli do sada. Oni će definitivno sve dobre projekte, naravno po njihovim kriterijumima, koji budu dobri, finansirati, imaćemo puno grantova. Najbolji primjer svega toga je Hrvatska koja je dobila 15 milijardi eura od Evropske unije, što je nevjerovatan novac. Naravno, mi nećemo dobiti 15 milijardi, ali dobićemo, u skladu s našom veličinom, dobićemo i mi određeni dio novca, i ko se bude dobro pripremio za tržište Evropske unije, imaće veliku šansu", ocjenjuje Dokić.

Infrastrukturni jaz i ključne godine pripreme

Evropska unija ima jasan interes da Crna Gora uđe u zajednicu potpuno spremna, zbog čega se u periodu do kraja 2027. godine očekuju intenzivna finansijska ulaganja. Trenutno stanje crnogorske saobraćajne mreže, željeznica i aerodroma daleko je ispod evropskih standarda, pa će Brisel kroz bespovratna sredstva (grantove) pokušati da premosti ovaj jaz kako država ne bi ušla u neodržive dugove.

"Imamo izuzetnu podršku za članstvo u Evropskoj uniji i mislim da će to biti 2028. godine. Oni će nas za to vrijeme pripremiti da budemo naredna članica, znači, dobićemo jako puno novca u 2026. i do kraja 2027. godine, jer je njima cilj da ta zemlja koja uđe u Evropsku uniju, a to je Crna Gora, bude pripremljena za Evropsku uniju. Po njihovim standardima, naši putevi, naše željeznice, naši aerodromi su jako, jako daleko od nekih uobičajenih standarda Evropske unije. Tako da će oni uraditi dosta toga, mislim da će nam dati i tu jako puno grantova, jer nećemo biti u stanju to sve da vraćamo. Imaćemo veliku šansu da se približimo tim standardima. Koliko ćemo to iskoristiti i koliko mi imamo spremnih projekata, koliko imamo stručnih ljudi da sve to izguraju, to je već drugo pitanje, ali da ćemo imati benefite od toga – hoćemo i tek kako", objašnjava sagovornik.

Problem odliva mozgova i uvoz radne snage sa drugih tržišta

Pored nespornih ekonomskih prednosti, integracioni proces sa sobom nosi i ozbiljne potrese na domaćem tržištu rada. Otvaranje granica i pristup jedinstvenom evropskom tržištu rada neminovno će ubrzati migraciju mladih i visokoobrazovanih kadrova ka razvijenijim ekonomijama, što će domaće privatnike primorati na radikalne promjene u poslovanju i potragu za radnom snagom na alternativnim, udaljenijim tržištima.

"Problem će nam biti, koji inače već postoji, biće nam odlazak mladih ljudi u razvijenije države Evropske unije. Tako da jedan odliv mozgova koji je već duže vremena prisutan u Crnoj Gori će se nastaviti, ako ne i pojačati u narednom periodu. I moraćemo da posegnemo za drugim tržištima radne snage. Moraćemo da obezbijedimo, da bi ljudi mogli da se bave biznisom u Crnoj Gori, moraćemo da omogućimo privatnicima da taj kadar naš koji ode u inostranstvo, odnosno ode u druge članice Evropske unije, uglavnom, možda neko i u Ameriku, da zamijenimo sa tržišta rada drugih zemalja", upozorava Dokić.

Reforma javne uprave: Rezovi koji čekaju novu vladu 2027. godine

Iako Evropska komisija u predstojećem periodu neće direktno uslovljavati Crnu Goru zbog predimenzionisanog javnog sektora i visoke javne potrošnje kako ne bi izazvala socijalno nezadovoljstvo, preporuke i poruke Brisela su jasne. Prava iskušenja i bolne reforme uslijediće odmah nakon narednih parlamentarnih izbora planiranih za jun 2027. godine, kada će se nova izvršna vlast morati suočiti sa činjenicom da je čak 30 odsto administracije višak.

"Oni nas do 2028. godine bukvalno neće dirati, ni po pitanju stvari koje su mnogo lošije nego što su u Evropskoj uniji, ali to u prvom smislu mislim na javnu potrošnju i nedimenzionirani javni sektor, ali su nam uputili poruke koje treba pažljivo čitati i slušati. Oko 30% zaposlenih u administraciji bi moglo biti ugroženo zbog neophodnih reformi i usklađivanja sa evropskim standardima. Država mora na neki način naći modalitet da ti ljudi, koji su teret i budžetu, a koji su inače naše plitko tržište radne snage još više smanjili, traže alternativu u drugim granama privrede. Oni će sada to puštati, neće da stvaraju nezadovoljstvo kod naroda, ali to su koraci koje će sledeća vlada koja bude formirana nakon izbora koji su u junu 2027. godine morati da se pozabavi tim problemom. To je veoma ozbiljno", naglašava Dokić.

Model MMF-a: Od budžetskih korisnika do poreskih obveznika

Kako bi se ublažio socijalni udar i spriječilo da trećina državne administracije ostane bez egzistencije, kao potencijalno rješenje nameće se saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF). Plan podrazumijeva namjensko kreditno zaduženje kojim bi se finansirali programi dokvalifikacije, prekvalifikacije i otpremnina, čime bi se radno angažovani pojedinci izdržavani iz budžeta transformisali u produktivnu radnu snagu koja puni državnu kasu.

"Rješenje bi moglo biti jednokratno zaduživanje kod Međunarodnog monetarnog fonda, gdje će se taj model koji ćemo morati da pripremimo sa 30% manje zaposlenih u javnoj upravi finansirati iz tog kredita od MMF-a. Tim ljudima koji budu morali da budu, da kažem, otpušteni – da budem grub, mada oni neće biti klasično otpušteni – omogućiće se da ne ostanu odjednom na ulici. Kroz razne oblike doškolovanja, prekvalifikovanja i tako dalje, i uz određene novčane iznose, pokušaće da nađu drugi posao i da se bave nečim što neće biti na teret budžeta. Tako ćemo ih od budžetskih korisnika prevesti u budžetske obveznike, odnosno poreske obveznike, a to su budžetski obveznici na kraju. Imaćemo jednokratniji trošak u prvom trenutku, ali ćemo na duže vremenske staze imati itekako puno koristi od svega toga. Dobićemo jednu manje glomaznu, mnogo efikasniju administraciju, i dobićemo Crnu Goru kojoj ostaje dovoljno novca iz budžeta da i ona sama djelimično finansira kapitalne projekte", zaključuje Dokić.

Koliko je Crna Gora zaista spremna za završni korak ka članstvu i koliko ima stručnih kapaciteta da ove procese izgura do kraja, ostaje jedno od ključnih pitanja u godinama koje dolaze.