Prof. dr Spalević: Crnogorsko primorje u zoni jake erozije, za Budvu je ovaj proces i spas

Crnogorsko primorje se, prema višedecenijskim istraživanjima, nalazi u prvoj i drugoj kategoriji ugroženosti od erozije zemljišta, što predstavlja sam vrh skale opasnosti, upozorio je prof. dr Velibor Spalević sa Biotehničkog fakulteta Univerziteta Crne Gore.

Gostujući u programu RTV Budva, Spalević je objasnio prirodne i geografske uzroke zbog kojih je primorski pojas posebno podložan ovim procesima, ali i ukazao na specifičnu ulogu koju erozija ima za očuvanje lokalnih plaža.

Specifičnosti terena i prirodni hazard

Spalević ističe da podaci još od 1964. i 1965. godine, iz vremena kada je u Kotoru djelovao Zavod za bujice i eroziju, svrstavaju primorje u zonu ekstremne i jake erozije.

„Ima tu i logike. Imamo more, a iznad mora se direktno podiže vertikalni zid planina. Kada dođe do kondenzacije, to izaziva veliko izlučivanje padavina na strmim stijenama. Način korištenja zemljišta takođe je uzrokovao da crnogorsko primorje bude ugroženo, što se jasno vidi po goleti u zaleđu Budve, Kotora i Zete“, naveo je Spalević.

On je napravio i jasnu stručnu razliku između erozije tla i pojave klizišta, napominjući da su to „dvije sestre“, ali sa različitim mehanizmima djelovanja.

„Erozija bi bila kao neki kozmetičar, a klizišta su više kao hirurgija — još opasnije pitanje koje se nalazi između geologije i zemljišta. Erozija se dešava na površinskom sloju zemljišta, dok do klizišta dolazi na kontaktu sa geološkom podlogom pod nagibom, kakve imamo u zaleđu Budve i Bara, kada se zemljište napije vode, dobije težinu i pod uticajem gravitacije sklizne“, pojasnio je prof. Spalević.

Zašto je erozija za Budvu i spas?

Iako se erozija generalno posmatra kao izuzetno štetan i podmukao proces u prirodi, Spalević naglašava da za budvansku rivijeru ona ima i svoju drugu, pozitivnu stranu.

„Sve ovo što sam kazao o štetnosti, za Budvane je proces erozije spas. Ko prihranjuje plaže crnogorskog primorja? Prihranjivanje plaža vrši se upravo procesima erozije. Čestice se otrgnu bombardovanjem vode, idu naniže i dolaze do plaža. More morskom erozijom i abrazijom odnosi pijesak u dubinu, ali priрода to balansira povratkom materijala sa planine. Taj proces je dobar kada je izbalansiran“, istakao je Spalević.

Uticaj neplanske urbanizacije i gradnje

Međutim, ravnoteža se narušava modernim načinom upravljanja prostorom. Spalević je upozorio da neplanska urbanizacija i nepravilno pozicionirani objekti prekidaju prirodne tokove nanošenja materijala.

„Sada imamo procese urbanizacije i neplanskog gazdovanja prostorom. Metodom ponovljene fotografije, koju smo uspostavili sa profesorima Univerziteta u Gentu, pokazano je kako su pojedini objekti pregradili prirodni doticaj sedimenta. Kada gradimo puteve i radimo velike urbanizacije, moramo voditi računa da li pravimo prirodne pregrade koje sprečavaju dotok sedimenta do budvanskih plaža“, naglasio je on.

Prevencija i održivo upravljanje kao prioritet

Govoreći o daljem razvoju i zaštiti prostora, Spalević podvlači da je prevencija znatno jeftinija od kasnije sanacije šteta, te da je ključ u edukaciji i održivom upravljanju, a ne u zaustavljanju razvoja turizma.

„Razvoj turizma nosi rizike od degradacije zbog masovnosti, ali ako se pravilno senzibilizuje turista i razvija turizam vezan za identitet mjesta i geoturizam, rizik se može pretvoriti u šansu. Potrebno nam je dugoročno planiranje, ulaganje u znanje i stručnjake, jer je pitanje znanja najvažnija i najjeftinija stavka koja najviše donosi“, zaključio je prof. dr Velibor Spalević.