Budvi hitno potreban Osnovni sud, mediji vode paralelne procese

Pravosuđe, vladavina prava, borba protiv korupcije i evropske integracije teme su koje svakodnevno zaokupljaju crnogorsku javnost. Međutim, dok se na političkom nivou najavljuje zatvaranje pregovaračkih poglavlja do kraja godine i ulazak u Evropsku uniju 2028. godine, stanje na terenu pokazuje ozbiljne sistemske nedostatke, manjak kadra i preopterećenost sudova. O ovim gorućim problemima, ali i o potrebi za hitnim osnivanjem Osnovnog suda u Budvi, u emisiji „Otvoreno“ Televizije Budva govorio je advokat Predrag Milašević, dugogodišnji pravni stručnjak i nekadašnji sudija.

Kao jedan od glavnih razloga za pad povjerenja građana u pravosudne institucije, Milašević je istakao neprofesionalan pritisak javnosti i medija, koji nerijetko vode paralelne istrage radi politizacije slučajeva.

„Povjerenje građana pada iz dana u dan, ali to ne oslikava pravu sliku stanja u pravosuđu, jer devedeset devet odsto ljudi koji se bave pravosuđem i ocejnom rada nekih sudija ne zna kako izgleda zapisnik u glavnoj raspravi. Uticaj medija je ogroman i nije profesionalan. Ne postoji medij, elektronski ili pisani, koji se nije bavio određenim sudskim postupkom na način koji nije profesionalan i u kome nije on osuđivao, presuđivao, odlučivao i tumačio. Mediji optužuju, mediji presuđuju, mediji odlučuju, pritvaraju i oslobađaju, što svakako utiče na nezavisnost pravosuđa, odnosno medijski pritisak na sudije i tužioce je preveliki“, upozorava Milašević.

On objašnjava da javnost često ne razumije da sud donosi odluke isključivo na osnovu materijalnih dokaza, a ne na osnovu želja okoline ili medijskih natpisa.

„Sudija sudi na osnovu dostavljenih dokaza i sud ne može da izmisli neke druge dokaze. Ukoliko ima dokaze za usvajanje tužbenog zahtjeva, on će ga usvojiti, ukoliko nema, on će ga odbiti. U krivici, ukoliko imate dovoljno dokaza da nekoga osudite i pošaljete na robiju, vi ćete to uraditi. Ukoliko nemate dokaza, pa ne možete vi zarad zadovoljstva medija i šire javnosti slati ljude na robiju. Vi se uvek potpisujete ispod nečije sudbine, u parnici nekom uzmete zemlju, nekom uzmete djecu, nekog ostavite bez posla, a u krivici nekog oslobodite. Vi se uvek potpisujete ispod nečije sudbine i zato morate biti psihički jaki“, jasan je naš sagovornik.

Iako je Crna Gora uspešno uskladila svoj zakonodavni okvir sa standardima Evropske unije, Milašević naglašava da normativni napredak ne prati situaciju u praksi, gdje pojedini sudovi jedva funkcionišu zbog nedostatka kadra.

„U normativnom smislu da, mi smo donijeli te zakone koji su bili potrebni radi usklađivanja našeg zakonodavnog sistema sa zakonodavnim sistemom Evropske unije, ali u praksi to baš ne deluje tako sjajno. Imate ogroman broj sudova koji imaju manjak sudija. U Herceg Novom trenutno radi dvoje sudija. Da biste donijeli rešenje o pritvoru, treba vam troje sudija, da biste odlučili o privremenoj meri, treba vam troje sudija. Oni ne mogu da sastave veće ni IP ni KV i to je katastrofa“, ističe advokat, dodajući da se problem trenutno prevazilazi nefunkcionalnim ustupanjem predmeta sudovima u Kotoru, Nikšiću i Cetinju.

Analizirajući preopterećenost Osnovnog suda u Kotoru, koji pokriva celu Boku i Budvu, Milašević je izneo jasne argumente koji pokazuju da Budva pod hitno mora da dobije sopstvenu pravosudnu jedinicu. On ističe da je Budva na poslednjem popisu zabilježila veći broj stanovnika od Kotora i Tivta, dok statistika suda jasno pokazuje da preko polovine svih parničnih predmeta u Kotoru potiče upravo sa teritorije budvanske opštine, uz znatno višu stopu izvršenih krivičnih dela.

„Budva, kao centar crnogorskog turizma, sa brojem stanovnika i strukturom predmeta, mora da ima sud. Ne možemo građani i ja ljeti da idemo pet sati da izvadimo uvjerenje da se protiv nas ne vodi istraga, da odemo do Kotora i nazad, pa nemojte nam to raditi. Vlada i Ministarstvo pravde treba da predlože to u zakonskoj izmeni. Jedna od sto četrnaest stavki koju moramo da ispunimo radi pristupa Evropskoj uniji je donošenje novog zakona o sudovima i tu se to može utvrditi. Ja sam predlagao da to bude Akademija znanja, zbog pristupa kolima, zbog širine hodnika, zbog mogućnosti prostorija, jer postoje standardi koje svaki sud mora imati“, poručuje Milašević.

Osvrćući se na to koliko građani poznaju svoja prava, Milašević navodi da se u poslednje vreme uočava bizaran trend traženja pravnih rešenja preko internet platformi i veštačke inteligencije, što klijente često vodi u potpunu zabludu.

„U zadnje vrijeme dobar dio ljudi svoje pravo pokušava da nađe na AI. Ja sam imao klijenta koji mi je poslao korake koje treba da preduzmem za njegovu firmu na šta mu je AI dao, što je potpuno neprimjenjivo u našem sistemu. Ja mu kažem da njemu ne treba advokat i da to može sam da uradi. Ima dosta stvari koje mogu da se urade i dosta stvari koje je nemoguće završiti preko AI-a. Pragmatičnost i sterilnost vejštačke inteligencije nikada ne mogu zamijeniti onaj trenutak ishitrenosti ljubavi ili bola u samom čovjeku“, zaključuje Predrag Milašević.