Svako pominjanje samoubistva je poziv u pomoć: Kako prepoznati alarm i kome se obratiti

Iako se o mentalnom zdravlju danas govori otvorenije i češće nego ranije, dubinska stigma i dalje postoji. Razumijevanje mentalnih stanja, izbjegavanje površnih osuda i blagovremeno traženje stručne pomoći ključni su koraci u prevenciji suicida, poručuje psihoterapeutkinja Ivana Mihović, u razgovoru za program Radio Budve-.

Šira slika iza teških odluka

Govoreći o razlozima koji mogu dovesti do misli o suicidu, Mihović naglašava da su uzroci višeslojni i da društvo često griješi kada uzroke svodi na pojednostavljena objašnjenja.

„Često ljudi daju sebi za pravo da govore o tome da je neko imao dugove ili nije – to obično bude neki 'narodski' razlog. Slika je mnogo šira i trebali bismo što manje komentarisati, jer niko ne može znati pravi razlog. Iz ugla psihologije kao nauke, u najvećem broju slučajeva hronična depresija ili depresivnost mogu biti jedan od glavnih faktora“, objašnjava Mihović.

Ona ističe da je fokus potrebno staviti na primarnu prevenciju – osigurati podršku za okolinu i jasno pružiti informacije o tome gdje se i kako može potražiti pomoć.

Svaki signal shvatiti ozbiljno

U psihologiji važi jasno pravilo: svako pominjanje samoubistva mora se shvatiti ozbiljno.

„Svi koji rade u sferi mentalnog zdravlja znaju koliko je to bitno i koliko nekada može da bude alarmantno. Možda nekada rizik nije na najvišem nivou, ali tu informaciju nikada ne treba preskočiti. To je uvijek jedna vrsta poziva u pomoć“, upozorava psihoterapeutkinja.

Kome se obratiti za pomoć?

Ukoliko prolazite kroz težak period, pomoć možete potražiti od profesionalaca iz oblasti mentalnog zdravlja, ali i zdravstvenog sistema uopšte.

Osobe kojima se možete obratiti uključuju:

Psihoterapeuta / psihoterapeutkinju.

Psihijatra / psihijatricu.

Izabranog ljekara ili ljekara opšte prakse.

Neurologa.

Bilo kog stručnjaka iz domena zdravstvene zaštite.

Postavite sebi granicu i dajte sebi vremena

Ljudi uglavnom imaju prirodnu težnju da probleme rješavaju sami, ali u teškim životnim trenucima ključno je prepoznati sopstvene granice.

„Vrlo je bitno dati sebi neki limit. Kada vidite da prelazite tu granicu i da stanje više nije podnošljivo vama ili ljudima u vašem okruženju, izuzetno je važno da pokušate da se nekome obratite“, navodi Mihović.

Prevencija suicida ne počinje velikim gestovima, već u svakodnevnom kontaktu – počinje onda kada odlučimo da slušamo bez osuđivanja, pitamo bez straha i budemo uz osobu koja prolazi kroz težak period.