Vojinović: Tri milijarde eura za ekologiju nisu trošak, već investicija u zdravlje i živote građana

Ekstremne vremenske prilike, sve češći toplotni talasi, erozija obale i alarmantno nizak stepen reciklaže otpada ključni su ekološki izazovi sa kojima se Crna Gora danas suočava.

Direktorica Centra za klimatske promjene, prirodne resurse i energiju Univerziteta Donja Gorica (UDG), dr Ivana Vojinović, upozorila je u emisiji "Otvoreno" da se Crna Gora nalazi u dijelu mediteranskog pojasa koji je među najranjivijim na posljedice globalnog zagrijavanja, te da su sva tri njena regiona pogođena na različite načine.

Obalni pojas trpi izuzetan pritisak usljed rasta nivoa mora i obalne erozije, dok su centralni i sjeverni region sve izloženiji dugotrajnim sušama i visokim temperaturama.

„Ada Bojana je plaža jedne specifične morfologije u čitavoj Evropi, ali izuzetno pogođena posljedicama klimatskih promjena. Već je nagriza erozija i, vjerujte, do sada sva tehničko-tehnološka rješenja nisu dala rezultat u sprječavanju njenog potencijalnog nestajanja“, naglasila je Vojinović.

Poseban problem tokom ljetnjih mjeseci predstavljaju izuzetno visoke temperature i takozvane tropske noći.

„Noć je period dana kada bi ljudski organizam trebalo da se odmori od akumuliranog toplotnog stresa doživljenog tokom dana. Kada minimalna temperatura ne pada ispod 20 ili čak 27 stepeni, to se izuzetno negativno odražava na zdravlje opšte populacije, a posebno vulnerabilnih kategorija“, upozorava Vojinović, dodajući da se klimatski rizici moraju kalkulisati i prilikom oblikovanja turističke strategije.

Od zacrtanih 50 odsto reciklaže, stigli smo tek do jedan odsto

Kao jedan od najkritičnijih svakodnevnih problema, direktorica Centra za klimatske promjene izdvojila je neadekvatno upravljanje otpadom i nedostatak komunalne infrastrukture, naročito na sjeveru države.

„Mi imamo u Zakonu o upravljanju otpadom cilj da do 2030. godine ostvarimo minimum 50 odsto reciklaže osnovnih frakcija otpada: papira, metala, stakla i plastike. Mi se trenutno nalazimo na nekih jedan odsto reciklaže. Za tri godine to je prosto nemoguće ostvariti jer sistem primarne selekcije nije uspostavljen na izvoru nastanka“, kazala je Vojinović.

Ništa manje alarmantno nije ni u pogledu kvaliteta vazduha. Dok sjeverne opštine poput Pljevalja i Bijelog Polja trpe usljed sezone grijanja, u Podgorici glavni izvor zagađenja predstavljaju saobraćaj i star vozni park čiji je prosjek oko 15 godina.

Priroda naš najbolji saveznik, ali betonizacija prijeti i UNESCO područjima

Govoreći o bilansu 35 godina od proglašenja ekološke države, dr Vojinović je istakla da je sama priroda napravila najveći posao u očuvanju prostora. Crna Gora je trenutno prva po procentu teritorije nominovane za evropsku mrežu Natura 2000, čak 51 odsto čine staništa i vrste od izuzetnog značaja. Međutim, ljudski faktor i dalje pada na testu.

„Čim imamo zaštićeno područje na međunarodnom nivou, poput Boke Kotorske, imamo dvostruku odgovornost da ga štitimo shodno najvišim standardima, a ne da urbanizacijom i betonizacijom stvaramo nova toplotna ostrva. Kad vi imate sve više betona i asfalta, mijenjate mikroklimu i povećavate lokalnu temperaturu za stepen-dva, što je enormno“, kazala je Vojinović.

Ona je dodala da je za rješavanje ovakvih devijacija ključna represija:

„Nedostaje nam striktno kažnjavanje svakog pojedinca i svakog privrednog subjekta koji narušava stanje životne sredine.“

Poglavlje 27 koštaće tri milijarde eura: Novca ima, fali nam projekata

Kada je riječ o pristupnim pregovorima sa Evropskom unijom, Poglavlje 27 (Životna sredina i klimatske promjene) ostaje najkompleksnije i finansijski najzahtjevnije.

„Po zadnjim procjenama, to poglavlje bi trebalo da nas košta nešto preko tri milijarde eura. Ali ja izbjegavam da koristim termin da je to trošak, to je investicija u naše zdravlje i očuvanje životne sredine. Ako ste izgradnjom infrastrukture spasili jedan ljudski život, investicija se apsolutno isplatila“, navodi Vojinović.

Ipak, glavni problem za povlačenje sredstava iz pretpristupnih fondova (IPA) i Plana rasta za Zapadni Balkan ostaje administrativni kapacitet.

„Trenutno ima više novca nego što smo mi sposobni da apsorbujemo i pretvorimo u postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili sanitarne deponije. Tačka spoticanja je to što Crna Gora nema zrele projekte koji odgovaraju zahtjevima evropske zelene agende“, upozorila je ona.

Šansa u „zelenim poslovima“ i apel da se ekologija oslobodi politike

Vojinović je poslala poruku i mladima, ističući da energetska tranzicija i ekološki standardi otvaraju veliku šansu za nova radna mjesta.

„Zelena energetska tranzicija koju smo započeli dugo će trajati. Biće nam potrebni inženjeri za postrojenja na obnovljive izvore energije, ali i kadrovi sa srednjim stručnim obrazovanjem i tehničkim znanjima koje u ovom momentu uvozimo iz regiona. Zato mlade treba usmjeravati ka stručnom osposobljavanju i poslovima budućnosti“, poručila je dr Vojinović.

Na kraju, zaključeno je da je za bilo kakav ozbiljan napredak neophodno skloniti ekološka pitanja sa terena svakodnevnih političkih trvenja.

„Ako neka oblast nije za politiku, to je oblast zaštite životne sredine i klimatskih promjena. Tu svako od nas, bilo da dolazi iz državne uprave, NVO sektora ili akademske zajednice, radi direktno za dobrobit građana Crne Gore“, zaključila je Vojinović.