MMF: Održivi evropski dug zahtijeva snažniji ekonomski rast ili manje zaduživanje
Evropske ekonomije moraju ili brže da rastu, ili da se manje zadužuju, kako bi njihov dug ostao održiv, poručili su iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).
MMF predviđa da će ekonomija eurozone ove godine porasti 1,1 odsto, a da će se rast u narednoj godini neznatno ubrzati, na 1,2 odsto, čime su potvrđene prognoze iz aprila.
Takođe, predviđaju da će u ekonomiji koja obuhvata 21 članicu i koristi zajedničku valutu inflacija ove godine iznositi 3,1 odsto, da će naredne godine usporiti na 2,8 odsto, a 2028. na 2,2 odsto, prenosi Hina.
„Da bi dug ostao održiv, oko tri četvrtine evropskih zemalja moraće da sprovede kombinaciju strukturnih reformi za podsticanje rasta i ublažavanje pritisaka na javnu potrošnju, kao i mjera fiskalne konsolidacije za smanjenje deficita, u prosjeku oko 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u srednjoročnom periodu“, naveli su iz MMF-a.
Fiskalna konsolidacija predviđena srednjoročnim fiskalno-strukturnim planovima Evropske unije (EU), o kojima je svaka država članica morala da postigne dogovor s Evropskom komisijom (EK), iznosi u prosjeku oko dva odsto BDP-a, što je manje od onoga što će nekim zemljama biti potrebno.
„Čak bi se i planirana konsolidacija mogla pokazati izazovnom, imajući u vidu da osnovne projekcije stručnjaka MMF-a pokazuju da u većini zemalja fiskalna konsolidacija neće biti dovoljna“, navodi se u prognozi MMF-a za Evropu.
Kako su naveli, približno svaka četvrta evropska zemlja morala bi da sprovede konsolidaciju u iznosu većem od pet odsto BDP-a, kako bi javni dug ostao održiv.
Budući da se takav obim konsolidacije u prošlosti rijetko pokazao izvodljivim, preostaje jedino da se preispita obim državnih aktivnosti i poveća uloga privatnog sektora kako bi se taj jaz premostio.
Prema projekcijama EK iz maja, udio duga u BDP-u EU trebalo bi da poraste sa 82,8 odsto na kraju prošle godine na 84,2 odsto u ovoj godini. Do kraja naredne godine trebalo bi da dostigne 85,3 odsto BDP-a.
Za eurozonu se predviđa da će dug ove godine dostići 90,2 odsto BDP-a, što je 1,5 procentnih poena više nego prošle godine. Naredne godine trebalo bi dodatno da poraste, na 91,2 odsto BDP-a.
„S obzirom na dugoročne izazove u javnoj potrošnji u većini evropskih zemalja, povezane sa starenjem stanovništva, većim potrebama za odbranu i kontinuiranom energetskom tranzicijom, javni dug mogao bi znatno da poraste. Ako se ne preduzmu potrebne mjere, mogao bi u prosječnoj evropskoj ekonomiji da bude i dvostruko veći nego što je sada“, rekao je za Reuters čelnik Odjeljenja MMF-a za Evropu Mateusz Szczurek.
Kako je dodao, u nekim zemljama srednje Evrope, koje bilježe snažniji ekonomski rast, tempo rasta duga mogao bi biti još izraženiji.
Ako održivost, kako je kazao, definišemo kao sposobnost zaustavljanja rasta duga i njegove stabilizacije, onda su potrebne fiskalne mjere i konsolidacija.
"Slaba produktivnost najveća je prepreka bržem ekonomskom rastu u Evropi", naveo je MMF, pozivajući vlade da uklone prepreke unutar jedinstvenog tržišta EU i ulažu u inovacije i širenje poslovanja.
Međunarodni zajmodavac takođe je pozvao EU da nastavi proces napuštanja fosilnih goriva u korist obnovljivih izvora energije i da diversifikuje globalne lance snabdijevanja, uključujući one za ključne sirovine.