Zašto skaču cijene na pumpama: Ekstraprofiti i marže diktiraju skuplje gorivo u Evropi
Novi energetski šok ponovo potresa Evropu, ali za razliku od krize iz 2022. godine, uzrok nije fizička nestašica energenata već nagli skok cijena na globalnom tržištu. Evropske države pokušavaju da zaštite građane i privredu, ali ovog puta primjenjuju znatno oprezniju i jeftiniju fiskalnu politiku.
Oprijeko trošenje budžeta i manja zavisnost od Rusije
Članice Evropske unije do maja su predvidjele 14,5 milijardi eura za ublažavanje udara, uz procjenu da bi trošak do kraja godine mogao dostići 38,6 milijardi eura (0,2% BDP-a EU). To je daleko manje u odnosu na 2022. godinu, kada je izzdvojeno 1,2% BDP-a. EU je u međuvremenu drastično smanjila zavisnost od ruskih energenata — uvoz ruskog gasa pao je sa 45% na 12%, a nafte sa 27% na svega 2%. Ipak, kako je nafta globalna roba, diversifikacija izvora nije sprečila uticaj globalnog skoka cijena.
Ključni problem u rafinerijskim maržama
Analiza Evropske centralne banke (ECB) pokazuje da skok cijena goriva ne prati samo rast cijene sirove nafte. Između februara i jula, udio rafinerijske marže u cijeni dizela skočio je sa 0,10 na čak 0,35 eura po litru (kod benzina na 0,23 eura). Razlog leži u poremećajima rada rafinerija i smanjenju globalnog izvoza rafinisanih derivata. Tako je od početka sukoba SAD i Izraela protiv Irana sirova nafta poskupila 25%, dok je dizel u Evropi skočio za više od 70%.
Šest zemalja zahtijeva oporezivanje ekstraprofita
Zbog nesrazmjernog rasta cijena derivata u odnosu na sirovu naftu, Njemačka, Italija, Španija, Portugal, Poljska i Austrija zatražile su od EU da se ispita poslovanje naftnih kompanija. Cilj je utvrditi da li su ostvarene enormne zarade na račun krize, kako bi se uveo porez na ekstraprofit iz kojeg bi se finansirala pomoć potrošačima.
Udara se na najranjivije i podstiče štednja
Domaćinstva sa najnižim prihodima troše oko 9% dohotka na energiju (naspram prosjeka eurozone od 5,5%), zbog čega su najviše pogođena. Iako su države smanjile akcize na dizel u prosjeku za 8%, Evropska komisija insistira na isključivo ciljanoj i privremenoj pomoći, kako široke subvencije ne bi odvratile građane od neophodne štednje. ECB prognozira da bi energetska inflacija u trećem kvartalu mogla dostići 12,5%.
Dugoročno rješenje — smanjenje potrošnje
Trajna strategija Brisel-a (kroz inicijativu AccelerateEU) fokusira se na elektrifikaciju, obnovljive izvore i energetsku efikasnost. Cilj je smanjenje godišnje potrošnje gasa za do 15 milijardi kubika i nafte za do 20 miliona tona, jer je jedini siguran način zaštite — smanjenje zavisnosti od energenata čiju cijenu Evropa ne može sama da kontroliše.