Zec: Primanja penzionera skromna, a život u Budvi zvanično najskuplji u državi
Penzioneri u Crnog Gori danas imaju sigurnih 450 eura, a prosječna penzija u aprilu ove godine iznosila je 556 eura. Međutim, to mnogim penzionerima nije dovoljno za dostojanstven život u Budvi, naročito za one penzionere koji imaju status podstanara. Kako je istakao predsjednik budvanskog udruženja Nikola Zec, penzioneri su i dalje najsiromašnija kategorija a tome doprinosi činjenica da nemaju pomoći, niti sa državnog, niti lokalnog nivoa.
Udruženje penzionera Budve suočava se sa sve većim brojem zahtjeva za pomoć od strane svojih članova, dok istovremeno nailazi na potpuno ignorisanje od strane lokalne samouprave, upozoravaju iz ove organizacije. Rastući troškovi života i inflacija najteže pogađaju najstariju populaciju, zbog čega većina penzionera u metropoli turizma bukvalno živi od penzije do penzije.
Predstavnik udruženja Nikola Zec ističe da su primanja penzionera skromna, a da je život u Budvi zvanično najskuplji u državi. Uprkos teškoj situaciji, izostaje podrška onih koji bi prvi morali da pomognu.
"Makar lokalna samouprava da da određena sredstva nekad da pomognemo te penzionere. Neće ni da se javi, takoreći, a kamoli da nas prime na razgovor tamo u lokalnoj samoupravi. Imamo mi dosta puta potrebe i za autom njihovim, jer udruženje penzionera nema auto. Kad su neki sastanci van Budve, i to ne možemo da ostvarimo. Ali dobro, nekad, mi trpimo, trpjet ćemo i dalje i nećemo dozvoliti da se nikome klanjamo, da vam pravo kažem, nego druga stvar, nikad nas nisu posjetili, nikad nas nisu pozvali da vidimo da li čuju naše probleme. Jednostavno neće da čuju za penzionere", ogorčen je Zec.
On naglašava da stariji sugrađani ne traže luksuz, već osnovno ljudsko dostojanstvo i uvažavanje za sve što su uradili tokom svog radnog vijeka.
"Penzioneri traže samo pomoć, ništa im drugo ne treba, da ih neko poštuje. Oni su izgradili ovu državu po 30-40 godina, kako ko", podsjeća Zec.
Mnogi penzioneri u Budvi danas žive na samoj ivici egzistencije, zbog čega su prostorije udruženja svakodnevno puna onih koji traže finansijsku ili materijalnu podršku, koju organizacija često nema odakle da obezbijedi.
"Evo, jutros sam imao trojicu penzionera, ali nisu grupno, nego pojedinačno su došli. Ima li kakve pomoći, ima li kakve pomoći... Maloprije su mi bile, došle dvije žene, tražile pomoć. Ja rekoh: 'Nemamo, stvarno nemamo.' Vrlo rado, ako bude išta, mi ćemo vam pomoći, uzeli su broj telefona i tako", opisuje tešku svakodnevicu Zec.
Da se pazi na svaki cent pokazuje i interesovanje za društvene aktivnosti koje udruženje organizuje. Za predstojeći vikend planiran je izlet u Skadar, za koji vlada veliko interesovanje, ali je budžet i dalje glavna kočnica za mnoge.
"I do sto njih kaže: 'Je li to džabe, koliko košta?' i tako dalje. Svako vodi računa o nekakvom svom budžetu kućnom da li će moći da izdrži to", zaključuje Nikola Zec, apelujući još jednom na nadležne da okrenu glavu ka problemima najstarijih stanovnika Budve.