Milenijalci su opsjednuti uspjehom i bogatstvom
Opterećeni brigama zbog visokih troškova života, stanovanja, kredita, dugova na kreditnoj kartici, oni koji sada imaju između 28 i 43 godine, suočavaju se sa većim finansijskim izazovima od drugih generacija. Oni su i najviše opsjednuti novcem i žele na razne načine da pokažu da ga imaju.
Dok više od polovine imućnih milenijalaca kaže da su „veoma pogođeni” rastom troškova života, 59 odsto rođenih između 1981. do 1996. godine smatra da je „važno izgledati ili se činiti finansijski uspješnim pred drugima”, rezultati su nedavne studije finansijske kompanije Vels Fargo.
Ovo je u psihologiji znak „novčane dismorfije”, kada su ljudi toliko opsjednuti idejom da budu bogati, da izgube iz vida stvarno stanje svojih finansija.
Ono što je još važnije jeste činjenica da se studija Vels Farga fokusira na imućne milenijalce, koji zarađuju najmanje oko 230.000 eura godišnje, što znači da i oni, isto kao i mladi ljudi sa nižim prihodima, osjećaju potrebu da izgledaju kao bogataši.
Više od 40 odsto od približno 1.000 ispitanika reklo je da je važno imati vidljive znake bogatstva, bilo da se radi o kupovini skupog automobila, odjeće ili nekretnine. Poređenja radi, samo 21 procenat pripadnika generacije Iks, 8 odsto bebi-bumera i 7 odsto tihe generacije (rođeni pre 1945. godine) smatra da je bitno biti „vidljivo” bogat, prenosi Klix.ba.
„Imućni milenijalci zapravo dosta rade i postižu finansijski uspjeh”, ističe Emili Irvin, direktorka savjetovanja i planiranja za Vels Fargo.
„Oni se bore sa slikom koju žele da prezenuju u javnosti i, kao rezultat toga, postoji rastući trend da taj imidž koji žele da imaju, zapravo, ne predstavlja njihovu stvarnu finansijsku situaciju. Za neke bi čak mogao da važi moto ’foliraj uspjeh dok ne uspiješ', dodala je.
Društveni mediji podstiču trošenjeNacionalni prosjek duga među vlasnicima kreditnih kartica tokom četvrtog tromjesečja 2023. u SAD je iznosio oko 6.300 eura. A među potrošačima, milenijalci su ti koji se najviše bore sa neplaćenim dugovima.
Kada se pogleda koliko lako i koliko često na njih utiču društveni mediji - bilo u obliku reklama ili suptilnih (a nekada i ne tako suptilnih) podsticaja od strane influencera, nije toliko ni iznenađujuće što milenijalci toliko troše.
„Živimo u hiperseksualizovanom, rastresenom, vizuelno uređenom društvu, koje je sada uklopljeno u okvire beskonačnog skrolovanja”, kaže Kristofer Nagibi, izvršni potpredsjednik i glavni operativni direktor First Foundation Bank.
„Beskonačne slike i video zapisi nižu se jedan za drugim, a u ljudskoj prirodi je da želi da bude jednako lijep, da putuje, da bude bogat”, smatra on.
Gotovo trećina milenijalaca kupuje stvari koje ne mogu sebi da priušte kako bi impresionirali druge ili se uklopili u određeni životni stil, pokazalo je istraživanje Vels Fargo, dok je druga trećina izjavila da lažu ili pretjeruju o svojim finansijama kako bi održali ugled.
„Za milenijalce, biti prva generacija na internetu znači ne samo imati najbolje od nečega u svom komšiluku, već oni žele da se usklade sa nivoima potrošnje širim od onim koje imaju influenseri”, navodi Džonatan Ernest, vanredni profesor ekonomije na Univerzitetu Kejs, i dodaje:
„To, takođe, znači da milenijalci smatraju da imaju više koristi od posjedovanja luksuznih predmeta, jer zaslužuju divljenje ne samo svojih vršnjaka, već i svojih prijatelja, porodice i sljedbenika na mrežama”.
Emili Irvin upozorava da ova „šarada” nije održiva:
„To je začarani krug, jer većina ljudi nerado govori o stvarnoj situaciji i stvara utisak da ’živi svoj najbolji život'. Bilo bi sjajno kada bi svi mogli da ‘stave svoje karte na sto’ a da ne budu osuđivani ili posramljeni”, izjavila je ona i pozvala milenijalce da se ne prepuštaju impulsivnoj kupovini, već da razmotre dugoročno finansijsko planiranje.
Stručnjaci se slažu da, uprkos tome što su visoko obrazovana generacija, milenijalci ignorišu svoje dugoročne troškove i umjesto toga biraju da žive u trenutku, piše msn.com.