Dr Roganović savjetuje šetnje u zaleđu Budve kao dobrobit mentalnom zdravlju
Neubičajeno turbulentna zima sa čestim promjenama vazdušnog pritiska, vlagom i manjkom sunčevih intervala značajno se odražava na zdravlje građana, uzrokujući povećan broj ljekarskih intervencija. Stručnjaci upozoravaju da ovakve atmosferske prilike direktno utiču na rad mozga i neurotransmiterske sisteme, što kod osjetljivih osoba može produbiti stanja anksioznosti, depresivnosti i hroničnog bola.
Psihijatar koji ordinira u Domu zdravlja Budva, dr Vasko Roganović ističe da uticaj meteoroloških prilika na ljude nije novina, podsjećajući da je još Hipokrat primijetio tu vezu. Prema njegovim riječima, ljudski organizam reaguje na vlažnost vazduha, temperaturu i manjak svjetlosti promjenama u lučenju ključnih hormona.
„Ono što je sigurno, da naš mozak drugačije funkcioniše u izmenjenim okolnostima kada je povećan vazdušni pritisak, kada je smanjena osunčanost, to jest nema dovoljno sunca, kada je polumračno stanje, kada je hladnoća veća. I te promene u radu mozga se ne odnose samo na krvne sudove, nego i na određene neurotransmiterske sisteme. Tako da imamo drugačije lučenje i adrenalina i melatonina i serotonina, što na svoj biološki način se odražava i na naše mentalno zdravlje“, objašnjava dr Roganović.
Psihološki imunitet
Glavna prepreka u borbi protiv lošeg vremena je slabiji psihološki imunitet. Dr Roganović naglašava da kod osoba sa nižim pragom tolerancije dolazi do „pasivizacije i produbljivanja mentalnih tegoba koje su prisutne od ranije“.
Dr Roganović napominje da danas imamo savremenije načine borbe protiv takvih kriza.
Preporuke su aktivacija umjesto ljekova. Iako je farmakoterapija često prvi impuls, ljekari savjetuju oprez sa medikamentima na svoju ruku. Umjesto toga, akcenat treba da bude na prirodnim metodama podizanja raspoloženja.
Fizička aktivnost povećava nivo prirodnog serotonina u mišićima, takođe boravak na vazduhu, izlazak iz zatvorenog prostora uprkos oblacima. Kreativne aktivnosti takođe pomažu da se „prebrode“ neprilike.
„Moj neki apel je da ljudi budu pomalo istražitelji. Prirodno okruženje Budve je bogato, imate Čelobrdo, Paštrovsku goru, Krimovicu, Gornji Grbalj i tako dalje. Na mnogim tim mikrolokacijama postoji prostora za šetnju, za istraživanje i upoznavanje nekih novih kutaka Budve koji nismo do sada upoznali“, zaključuje dr Roganović.
Tekst priredila Redakcija Portala RTV Budva
Izvor: Radio Budva