Iković: Pravilnik o lovu staviti van snage, u suprotnom će to biti još jedan korak u legalizovanju krivolova

Dok crnogorskim šumama lanad još ne odvajaju korak od majki, novim kalendarom lova koji je stupio na snagu 1. septembra, pretvoreni su u legitimnu metu. Reagujući na oštre reakcije javnosti i stručnjaka zbog odobravanja odstrela srna i njihove mladunčadi, iz Vlade tvrde da je sve urađeno u skladu sa evropskim propisima i konsultacije sa Briselom.

Kada lane još ima pjege po krznu i ne odvaja se od majke, ono na crnogorskim planinama više neće bezbrižno učiti prve korake. Jer tamo gdje ljudsko oko vidi najčistiji život i ranjivost prirode, država je vidjela metu. Od 1. septembra do kraja godine, vikendima i praznicima, lanad i srne u Crnoj Gori zvanično se mogu loviti. Pravilnik je donijelo Ministarstvo poljoprivrede, uz prethodnu saglasnost Ministarstva ekologije. A nakon što je javnost zanijemila pred činjenicom da se pod nišan stavljaju mladunčad, iz resora ekologije tvrde da nije riječ o nekontrolisanom ubijanju, već sistemu upravljanja po evropskim standardima.

“U konkretnom slučaju, saglasnost Ministarstva treba razumjeti kao dio sistema upravljanja divljači, a ne kao odluku o nekontrolisanom smanjenju populacije. U skladu sa Direktivom o staništima, za vrstu srna ne postoji posebna zaštita kroz Aneks II ili IV. Međutim, u određenim nacionalnim pravnim sistemima srna je povezana i sa Aneksom V, koji obuhvata vrste čije uzimanje iz prirode može biti predmet mjera upravljanja. Prilikom izrade Pravilnika bila je uključena i Evropska komisija, koja je dala pozitivno mišljenje“, kazali su iz Ministarstva ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera.

Međutim, uvid u tekst Direktive 92/43 Evropske unije pokazuje da se srna uopšte ne nalazi u Aneksu V, pa je pozivanje na ovaj akt pravno netačno. Pored toga, kako navode biolozi i ekološki aktivisti, opravdanje ministarstva praksom Slovenije, Hrvatske ili Njemačke biološki je neodrživo jer te zemlje imaju stotine hiljada prebrojanih jedinki i strogu kontrolu, dok Crna Gora uopšte nema podatke o tačnom broju srna na terenu.

“Da li znate kako se broji populacija u Crnoj Gori? Članovi lovačkih udruženja sjednu u kafanu i pišu: Ima sto komada vukova, pet hiljada komada zečeva, deset hiljada komada jerebica kamenjarki. I šta onda imamo? Imamo da biolozi izađu i izbroje jerebice kamenjarke u cijeloj Crnoj Gori, izbroje hiljadu i dvijesta, a za tu godinu izvještaj lovačkih udruženja bude da ima 21 hiljada. Njima je u interesu da ima više divljači u lovištima, da bi mogli više da love“, kaže ekološki aktivista Aleksandar Dragićević.

Biolog Vuk Iković navodi da u crnogorskim lovištima mi danas ne znamo koliko ima jedinki bilo koje lovne vrste zato što se procjena vrši na osnovu izvještaja korisnika tih lovišta, odnosno onih koji love.

“U crnogorskim lovištima mi danas ne znamo koliko ima jedinki bilo koje lovne vrste. Zašto? Zato što se procjena vrši na osnovu izvještaja korisnika tih lovišta, odnosno onih koji love. Pa često se prikazuje da je stanje mnogo bolje nego onako kako je na terenu. Samim tim se odobrava izlov većeg broja jedinki. Ako se ovaj pravilnik ne povuče i stavi van snage, ovo će biti samo još jedan korak u legalizovanju krivolova, jer ovim pravilnikom se odobrava ne samo za srnu, nego i za divokozu, i za divlju mačku, i za neke druge vrste, da se love onda kada se razmnožavaju“, kaže Iković.

Agencija za zaštitu životne sredine je iz tog razloga i uputila obrazloženje ministarstvu i zatražila povlačenje ove odluke.

“I mi smo se nadali da ćemo našim doprinosom, pripremili smo bukvalno knjigu amandmana i obrazloženja, odnosno zašto te i te vrste sisara i ptica ne mogu da se love. I znate šta se desilo? Apsolutno ništa“, ističe ornitolog Darko Saveljić.

Upozoravaju da je resor ekologije dao saglasnost na dokument koji, u odnosu na dosadašnju praksu, značajno proširuje lovnu sezonu, kao i kategorije divljači koje se mogu loviti. Tako je po novom Pravilniku, pored mužjaka, omogućen i lov na ženke i njihovu mladunčad.

“Tako da uvodimo Crnu Goru u jednu apsolutnu anarhiju i jedno apsolutno pustošenje prirode jer postajemo država koja legalno dozvoljava da se ubijaju ženke i njigova mladunčad što nije bio slučaj 2010. godine i pravilnikom od te godine. Na isti način se kod brojnih vrsta ptica koje su preletnici ili koje se nalaze na crvenoj listi Crne Gore odobrava njihov odstrel, što je takođe neprihvatljivo“, ističe Saveljić.

Posebno sporno je što se pod izgovorom evropskih standarda zanemaruju vrste koje su pod strogom međunarodnom zaštitom, poput balkanske divokoze.

“Nalazi nam se nemilosrdno obrazloženje zašto je moguće loviti srnu, ali zanemaruju se druge vrste, kao što je divokoza. Tim prije što je to balkanska divokoza, ona ne živi nigdje van Balkana, a ona je strogo zaštićena Aneksom II Direktive o staništima i prema njoj se mora posebno gazdovati. Ona mora biti dodatno zaštićena u Crnoj Gori, jer Crna Gora ulazi u Evropsku uniju“, zaključuje Saveljić.

Dok iz resornog ministarstva ponavljaju da saglasnost za lov ne predstavlja dozvolu za nekontrolisan odstrel, ekološki aktivisti i dio stručne javnosti traže da se Pravilnik hitno preispita i prilagodi biološkom minimumu zaštite divljači.