Kardiolog otkrio koje je doba dana najopasnije za srce
Iako može djelovati da se srčani udar događa iznenada, naša tijela su znatno predvidljivija nego što mislimo.
Vodeći kardiolog upozorava da postoji određeno doba dana, i to svakog jutra, kada je srce pod najvećim opterećenjem. Doktor Frančesko Lo Monako, londonski kardiolog, osnivač klinike National Heart Clinic u ulici Harli i autor knjige Heart Saviour, kaže da srčani udari prate biološki ritam, prenosi Index.
Vremenski period najvećeg rizika
„Svakog jutra, otprilike od 6 do 10 sati, vaš kardiovaskularni sistem prolazi kroz niz predvidljivih fizioloških promjena koje dramatično povećavaju rizik od srčanog udara“, rekao je dr Lo Monako. Rizik je, napominje, još veći kod osoba koje imaju visok krvni pritisak, pate od hroničnog stresa ili loše spavaju.
U tim ranim jutarnjim satima u tijelu se istovremeno odvija nekoliko procesa koji taj period čine opasnim. „Ujutru je vaša krv privremeno ‘ljepljivija’, pri čemu protein poznat kao PAI-1 naglo raste i smanjuje sposobnost tijela da razgradi ugruške za čak 80 odsto“, objasnio je dr Lo Monako.
„Vaše arterije se takođe sužavaju, a nivo kortizola naglo raste u roku od samo 45 minuta nakon buđenja.“
Iako su sve to normalne fiziološke reakcije, njihova kombinacija može značajno opteretiti kardiovaskularni sistem, posebno kod osoba čije je srce već pod pritiskom.
Budilnik kao dodatni okidač
Ako se za buđenje oslanjate na budilnik, možda nesvjesno pogoršavate situaciju. „Naglo buđenje uz zvuk budilnika izaziva šok za organizam“, rekao je dr Lo Monako. „Varijabilnost srčanog ritma kod rizičnih pojedinaca pada za 30 do 50 odsto, zbog čega kardiovaskularni sistem postaje manje otporan upravo u trenutku kada je pod najvećim stresom.“
Male promjene koje prave razliku
Dr Lo Monako ističe da male promjene u jutarnjoj rutini zaista mogu napraviti razliku. Prvi korak je usporavanje. „Ako možete, budite se postepeno i dajte sebi dovoljno vremena da se spremite bez žurbe“, savjetuje. „Umjesto oštrog i neprijatnog tona alarma, isprobajte alarm zasnovan na svjetlosti koji vas nježno budi.“
Takođe je pozvao ljude da preispitaju jutarnje vježbanje. „Izbjegavajte intenzivne treninge u prvih 30 minuta nakon buđenja i nemojte odmah trčati gore-dolje uz stepenice. Sve to dodatno opterećuje vaše srce u najgorem mogućem trenutku“, rekao je.
Osim jutarnjih navika, dosljedno kvalitetan san i ustaljeno vrijeme buđenja mogu vremenom pomoći u regulaciji tjelesnog odgovora na stres. Kod osoba iz rizičnih grupa, praćenje krvnog pritiska i varijabilnosti srčanog ritma svakog jutra može ukazati na rane znakove upozorenja prije nego što prerastu u nešto ozbiljnije.
Dr Lo Monako zaključio je da je razumijevanje obrazaca sopstvenog tijela ključno za brigu o sebi i očuvanje zdravlja.
„Prevencija nije pasivna“, dodao je. „Ona je strateška, lična i zasniva se na razumijevanju sopstvene biologije. Promjenom jutarnjih navika možemo početi da štitimo svoje srce, umjesto da mu neprimjetno nanosimo štetu.“