Socijalna zaštita u Crnoj Gori koštala 1,62 milijarde eura, 127 miliona više nego godinu ranije

Ukupni troškovi socijalne zaštite u Crnoj Gori dostigli su 1,62 milijarde eura u 2025. godini, što je 127 miliona eura ili 8,5 odsto više nego godinu ranije. Najveći dio povećanja odnosi se na davanja za starost, dok su starost i zdravstvena zaštita zajedno činile više od dvije trećine svih socijalnih naknada, pokazuju podaci Monstata.

Ukupni izdaci iznosili su 1.618,15 miliona eura, u odnosu na 1.491,15 miliona u 2024. godini. Njihov udio u bruto domaćem proizvodu (BDP) povećan je sa 19,5 na 19,6 odsto, odnosno iznosio je gotovo petinu BDP-a.

Prema saopštenju Uprave za statistiku, objavljenom 22. oktobra, podaci za 2025. godinu su preliminarni, dok su za 2024. konačni.

Socijalna zaštita u ovom obračunu obuhvata širok krug novčanih davanja, roba i usluga namijenjenih domaćinstvima i pojedincima, uključujući zaštitu povezanu sa starošću, bolešću, invaliditetom i nezaposlenošću, kao i podršku porodicama i djeci.

Za starost gotovo 599 miliona, za zdravstvo 475,5 miliona eura

Najveća pojedinačna stavka bila su davanja povezana sa starošću, za koja je izdvojeno 598,86 miliona eura, odnosno 37,7 odsto ukupnih naknada socijalne zaštite.

U odnosu na 2024. godinu, ti izdaci povećani su za oko 59,55 miliona eura ili 11 odsto. Prema proračunu na osnovu Monstatove tabele, ova kategorija činila je gotovo 47 odsto ukupnog godišnjeg povećanja troškova socijalne zaštite.

Za bolest i zdravstvenu zaštitu izdvojeno je 475,53 miliona eura, što je približno 22,34 miliona ili 4,9 odsto više nego prethodne godine. Uprkos rastu iznosa, udio te kategorije u ukupnim naknadama smanjen je sa 31 na 30 odsto, jer su druga davanja rasla brže.

Starost i zdravstvena zaštita zajedno su dostigle oko 1,07 milijardi eura, odnosno 67,7 odsto ukupnih socijalnih naknada.

Treća najveća kategorija bila su davanja nasljednicima, povezana sa smrću člana porodice, sa 182,05 miliona eura. Njihov udio u ukupnim naknadama iznosio je 11,5 odsto.

Davanja za invaliditet rasla najbrže

Među pojedinačnim funkcijama socijalne zaštite najveći procentualni rast zabilježila su davanja za invaliditet. Povećana su sa 119,59 na 140,25 miliona eura, odnosno za 17,3 odsto.

Za porodicu i djecu izdvojeno je 135,11 miliona eura, što je 10,3 odsto više nego godinu ranije. Naknade povezane sa nezaposlenošću porasle su za 1,7 odsto, na 37,80 miliona eura.

Jedina funkcija u kojoj je evidentirano smanjenje troškova jeste socijalna isključenost koja nije drugdje klasifikovana. Izdaci su pali sa 17,35 na 16,81 milion eura, odnosno za 3,1 odsto. Ova kategorija obuhvata pomoć za suzbijanje socijalne isključenosti koja nije pokrivena ostalim funkcijama.

Troškovi rasli nešto brže od nominalnog BDP-a

Ukupne naknade socijalne zaštite iznosile su 1.586,41 milion eura i činile 98 odsto svih troškova. Administrativni troškovi dostigli su 30,78 miliona, a ostali izdaci oko 960 hiljada eura.

Troškovi socijalne zaštite porasli su za 8,5 odsto, dok je nominalni BDP u tekućim cijenama, prema Monstatu, povećan za 8,2 odsto. Udio ukupnih troškova u BDP-u tako je blago uvećan, na 19,6 odsto, dok je udio samih naknada dostigao 19,2 odsto.

Podaci su obrađeni prema ESSPROS metodologiji, evropskom sistemu integrisane statistike socijalne zaštite, koji omogućava međunarodnu uporedivost ovih finansijskih tokova.