Nova eko-taksa EU podiže cijenu struje: Crna Gora plaća ceh uglja
Evropska unija od 1. januara uvodi dodatno oporezivanje električne energije proizvedene iz uglja, što će direktno pogoditi Crnu Goru — zemlju u kojoj Termoelektrana Pljevlja i dalje obezbjeđuje 40% ukupne proizvodnje struje. EPCG upozorava da će troškovi megavat-sata porasti i do 150 eura, a građani mogu očekivati korekcije cijena.
Prelazak na obnovljive izvore energije važan je za Crnu Goru jer i Evropska unija od prvog januara nameće dodatne troškove na uvoz električne energije koja je prozivedena iz uglja, a takve je u Crnoj Gori 40 odsto. Zato i građani mogu očekivati korekcije cijena poručuju iz Elektroprivrede, javlja RTCG.
Početak naredne godine za Crnu Goru značiće i dodatno oporezivanje električne energije koju izvezemo u Evropsku uniju, a sve zbog nameta na struju proizvedenu iz uglja. Elektroprivreda Crne Gore trenutno plaća 24 eura po toni emitovanog ugljen-dioksida, dok je u Evropskoj uniji ova taksa 80 eura. Tako će državna energetska kompanija morati da plati razliku u cijeni ove takse.
Izvršni rukovodilac Direkcije za upravljanje energijom EPCG, Darko Krivokapić, kaže da će porasti cijena koštanja jednog megavat sata iz elektane.
“Kada se uzmu u obzir svi ostali troškovi ta cijena može da bude i na nivou 150 eura po megavat satu, što je puno više u odnosu na današnju cijenu električne energije. Današnja cijena je reda veličine oko 110-115 eura po megavat satu”, naveo je on.
A dodatni porez na izvoz električne energije, uticaće i na cijenu struje građanima.
Direktorica Centra za klimatske promjene UDG, Ivana Vojinović, kaže da dosta faktora utiče da li će cijena struje rasti.
“U principu, ona hoće rasti, ali je sada pitanje tempa i obima njenog rasta. S tim što u ovom momentu postoje određene mjere ublažavanja koje EPCG i država mogu da primjene”, navodi ona.
Samim tim što Termoelektrana Pljevlja pokriva oko 40 odsto crnogorske proizvodnje električne energije, cijene pri izvozu će biti veće. U Elektroprivredi razmatraju i opciju smanjenja obima proizvodnje struje u termoelektrani.
“Moraćemo da smanjimo te emisije CO2 sa smanjenjem proizvodnje, ali to utiče, pričamo o perspektivi 2031-2032. Ali to će uticati na situaciju da ćemo tu energiju morati da imamo iz nekih zamjenskih izvora”, pojašnjava Krivokapić.
Vojinović navodi da proizvodnja energije iz obnovnljivih izvora, vjetra, sunca i vode zato jer su to izvori na koje se novi porez na CO2 neće obračunavati, tako da bi to trebalo posmatrati kao dodatni podstrek da se mi što prije dekarbonizujemo i pređemo na obnovljive izvore energije.
Dobra vijest je, iz EPCG kažu, što će se mehanizam pune naplate eko takse pri izvozu polako prilagođavati sa Evropskom unijom do 2032. godine.
(RTCG/Investitor)