Poslodavci traže način da izbjegnu isplate po Euro modelu

Najava novih minimalnih zarada od januara uzburkala je tržište rada u Crnoj Gori, a dok se čeka zvanično usvajanje Euro modela, društvene mreže preplavljene su pritužbama zaposlenih u privatnom sektoru da poslodavci traže načine da izbjegnu veće izdatke.

Kako prenosi RTV Podgorica, dio poslodavaca već traži načine da izbjegne isplatu većih zarada predviđenih Euro modelom, pa zaposlenima sa srednjom stručnom spremom aneksima mijenja ugovore i svodi ih na osnovno obrazovanje. 

Iako takvi pritisci u privatnom sektoru izazivaju revolt zaposlenih koji dijele nezadovoljstvo na društvenim mrežama, pravno je sve potpuno legalno.

Advokatica Nina Radulović saopštila je da je u pitanju legalna situacija, jer se neko ko ima visoko obrazovanje može opredijeliti da radi posao koji je nisko kvalifikovan i sa osnovnom školom.

„To nije nelegalno, jer je stvar našeg izbora. Svaki poslodavac, danas, ukoliko su u pitanju potrebe procesa rada, ima pravo da zaposlenom ponudi aneks ugovora o radu i da ga preraspodijeli na drugo radno mjesto. Ukoliko taj zaposleni to ne želi, onda se i ne potpiše aneks, onda gubi svoje radno mjesto“, objasnila je Radulović.

Pored spornih aneksa, građani tvrde da se u trgovinama, trafikama i kladionicama skraćuje radno vrijeme na papiru, zatvaraju lokacije i dijele otkazi onima koji odbiju nove uslove.

Izbor za zaposlene u ovakvim situacijama sveden je na minimum, smatra Radulović, jer iako se zaposleni odluče da traže pravdu na sudu, trajanje postupaka im ne ide u korist.

„Tek ukoliko su ljudi u žestokom problemu, pa nemaju drugog načina da ga riješe da se adresiraju na pravosuđe, zato što su postupci u pravosuđu jako spori, a život je brz i naši egzistencijalni problemi su svakodnevni“, rekla je Radulović.

Građani koji su se obratili TV Podgorica ukazuju i na praksu u kojoj se od radnika traži da dio uplaćene plate vrate u kešu. Radulović smatra da u takvim situacijama inspekcije zakazuju.

„Jedna sveobuhvatna kontrola, kada su u pitanju ne samo inspekcije rada nego sve ostale inspekcije, mislim da je prilično zatajila, naročito otkako je ukinuta centralizovana Uprava za inspekcijske poslove. Tako da su inspekcije građanima postale teže dostupne, teže ih je kontaktirati i teže je dobiti od njih neku intervenciju, neku akciju“, saopštila je Radulović.

Ipak, zaobilaženje propisa ima jasnu granicu. Tamo gdje zakon zahtijeva licencu, ili strogo definisanu diplomu, prostora za improvizaciju nema.

„Ne možete lažirati u apoteci, gdje je potrebno da radi stručni kadar određene profesionalne profilacije, da tamo sad radi kao trgovac sa srednjom, osnovnom školom iako su potrebni kadrovi s visokom školom“, kazala je Radulović.

U svim ostalim djelatnostima, prostor za takve poduhvate zavisi od sistematizacije u samoj firmi i računice poslodavca kako da izdrži veće troškove.

U takvom ambijentu, zaključuje Radulović, radnici ostaju u poziciji da sami procjenjuju rizike između izmijenjenih uslova rada i gubitka zaposlenja.