Izvjesno zatvaranje Poglavlja 27 do kraja godine
Poglavlje 27 – Životna sredina i klimatske promjene odnosi se na oblast zaštite životne sredine, klimatske politike i održivog razvoja u procesu pristupanja Crne Gore Evropskoj uniji. To poglavlje obuhvata upravljanje otpadom, kvalitet voda i vazduha, zaštitu prirode, industrijsko zagađenje, hemikalije, buku i klimatske promjene.
Oblast životne sredine i klimatskih promjena je ključna za zaštitu prirodnih resursa i unapređenje kvaliteta života građana.
Cilj evropske politike u ovom poglavlju je održivi razvoj i zaštita životne sredine. Politika se zasniva na principima preventivnog djelovanja, načelu “zagađivač plaća”, sprečavanju zagađenja na izvoru, zajedničkoj odgovornosti i uključivanju zaštite životne sredine u sve druge sektorske politike.
Načelo „zagađivač plaća“ podrazumijeva da troškove sprečavanja, kontrole i otklanjanja zagađenja snosi onaj ko svojim aktivnostima uzrokuje štetu životnoj sredini. Cilj ovog načela je da se ekološki troškovi uključe u cijenu proizvodnje i usluga, čime se podstiču privredni subjekti da smanje zagađenje, primjenjuju čistije tehnologije i odgovornije koriste prirodne resurse. (član 191 UFEU).
Evropska politika u ovoj oblati doprinosi zaštiti zdravlja ljudi, očuvanju prirodnih resursa, razvoju održive ekonomije i klimatskoj otpornosti, uz obavezu država kandidata da u potpunosti usklade svoje zakonodavstvo i praksu sa evropskim ekološkim standardima.
Poglavlje 27 otvoreno je 10. decembra 2018. godine i od tada Crna Gora radi na usklađivanju nacionalnog zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske unije.
Poboljšanje kvaliteta života zahvaljujući evropskoj politici
Zatvaranje Poglavlja 27 građanima donosi dugoročno poboljšanje kvaliteta života kroz čistiju životnu sredinu, bolju zaštitu zdravlja, moderniji sistem upravljanja otpadom i usklađivanje Crne Gore sa najvišim standardima EU u oblasti zaštite prirode i klimatskih promjena.
Ono donosi primjenu EU standarda koji smanjuju zagađenje vazduha, voda i zemljišta kroz strožu kontrolu industrije, saobraćaja i otpada. (Direktiva 2008/50/EC o kvalitetu ambijentalnog vazduha; Direktiva 2000/60/EC – Okvirna direktiva o vodama; Direktiva 2008/98/EC – Okvirna direktiva o otpadu).
Usklađivanje sa EU pravilima uvodi sistem odvojenog sakupljanja otpada, reciklaže i modernih deponija, čime se smanjuje broj divljih odlagališta i ukupno zagađenje. (Direktiva 2008/98/EC – Okvirna direktiva o otpadu; Direktiva 1999/31/EC – Direktiva o deponijama).
Smanjenje zagađenja vazduha i vode direktno doprinosi manjem broju respiratornih i drugih bolesti, jer se životna sredina usklađuje sa EU zdravstvenim standardima. (UFEU član 191; Direktiva 2008/50/EC o kvalitetu vazduha).
Primjena EU propisa o zaštiti staništa i ptica jača očuvanje nacionalnih parkova i biodiverziteta, što pozitivno utiče na razvoj održivog turizma. (Direktiva 92/43/EEC – Direktiva o staništima; Direktiva 2009/147/EC – Direktiva o pticama – Natura 2000).
Industrijska postrojenja i infrastruktura se modernizuju kroz primjenu najboljih dostupnih tehnika i strožih ekoloških standarda, uz ulaganja u prečistače i energetsku efikasnost. (Direktiva 2010/75/EU – Direktiva o industrijskim emisijama; Direktiva 2011/92/EU – procjena uticaja na životnu sredinu).
Zatvaranje poglavlja znači potpunu usklađenost sa EU sistemom zaštite životne sredine, što obezbjeđuje stabilan i dugoročno održiv ekološki okvir za građane. (UFEU član 191; Evropska komisija – Enlargement Policy, Poglavlje 27)
Od Poglavlja 27 građani Crne Gore će imati mnogo benefita. Na prvom mjestu je to što će biti stvoren ambijent da zdravlje građana bude na mnogo višem nivou. Biće mnogo kontrolisaniji način korišćenja voda, koja će biti čistija, biće drugačiji način upravljanja otpadom, a vazduh treba da bude mnogo zdraviji i čistiji. (Izvor: ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera Damjan Ćulafić).
Crna Gora je Evropskoj komisiji dostavila kompletan normativni i strateški okvir za Poglavlje 27, koji obuhvata zakone, strategije i veliki broj podzakonskih akata potrebnih za usklađivanje sa pravnom tekovinom Evropske unije. Time je napravljen ključni korak ka ispunjavanju završnih mjerila za zatvaranje ovog poglavlja.
U okviru ovog poglavlja Crna Gora postepeno usklađuje svoje zakonodavstvo sa pravnom tekovinom Evropske unije u oblastima zaštite vazduha, voda, otpada, prirode i klimatskih promjena.
U oblasti otpada uspostavljen je sistem planiranja i upravljanja u skladu sa EU hijerarhijom, uključujući odvojeno sakupljanje i unapređenje infrastrukture za tretman otpada. Sprovode se mjere za smanjenje zagađenja vazduha i izrađuju planovi za zone u kojima su prekoračene granične vrijednosti, dok se u oblasti voda radi na usklađivanju sa EU direktivama i jačanju institucionalnog sistema upravljanja.
U oblasti zaštite prirode usvojen je predlog potencijalnih područja za mrežu Natura 2000, što predstavlja važan korak ka potpunom usklađivanju sa EU direktivama o staništima i pticama. Takođe se jača zaštita postojećih zaštićenih područja i unapređuje očuvanje biodiverziteta. U oblasti klimatskih promjena razvija se sistem praćenja emisija gasova sa efektom staklene bašte i postepeno usklađivanje sa EU sistemom trgovine emisijama (EU ETS), kao dio priprema za zatvaranje ovog poglavlja.
U skupštinskoj proceduri trenutno su četiri zakona iz oblasti Poglavlja 27 - o odgovornosti za štetu u životnoj sredini, o zaštiti od buke, o upravljanju otpadom i o zaštiti prirode (izvor: ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera Damjan Ćulafić; Skupština).
Mit VS Činjenica
MIT: „Dovoljno je usvojiti zakone“
ČINJENICA: Evropska komisija mnogo više vrednuje primjenu zakona, nego njihovo formalno usvajanje. Nije dovoljno da Vlada pripremi zakone, da ih Skupština usvoji i da se time završi posao. Onog trenutka kad se usvoje zakoni, realizacija tih zakona će zahtijevati veliki trud (Izvor: predsjednik Odbora za turizam, poljoprivredu, ekologiju i planiranje prostora Dejan Đurović; EK - Enlargement and Eastern Neighbourhood).
MIT: „Sve mora biti završeno prije ulaska u EU“.
ČINJENICA: Kandidati mogu pregovarati o prelaznim periodima za najskuplje obaveze, poput izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda ili zatvaranja neuređenih deponija. Međutim, država mora pokazati realan plan i sposobnost da obaveze ispuni. Crna Gora taj izazovni finansijski aspekt prevazilazi tako što je od partnera iz Brisela tražila prelazna razdoblja upravo za one oblasti u kojima treba izgraditi nedostajuću infrastrukturu. (Izvor: ministar ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera Damjan Ćulafić; EK).
Kako provjeriti:
1. https://eur-lex.europa.eu/ - svi EU zakoni i propisi;
2. ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement – Evropska komisija;
3. Izvještaji o napretku Crne Gore
4. Nacionalni dokumenti: https://www.eu.me/poglavlje-27-zivotna-sredina-i-klimatske-promjene/, https://www.gov.me/ (Ministarstvo ekologije, održivog razvoja i razvoja sjevera).
Tekst je nastao u okviru projekta „EU Reality Check", koji realizuje agencija MINA. Projekat je podržan kroz širi program „MedIA-Lit" koji vodi Centar za građansko obrazovanje (CGO) u partnerstvu sa Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji (HCHRS), Helsinškim komitetom za ljudska prava u Sjevernoj Makedoniji (MHC), Tiranskim centrom za novinarsku izvrsnost (TCJE) iz Albanije i Atlantskom inicijativom (AI) iz Bosne i Hercegovine, uz finansijsku podršku Evropske unije i kofinansiranje Ministarstva za regionalni razvoj, investicije i saradnju sa NVO Vlade Crne Gore.
Sadržaj je isključiva odgovornost MINA i ne odražava nužno stavove Evropske unije, niti CGO-a i projektnih partnera.