Budvanski meštri: „Brod propada kad stoji, a zanat jer nema ko da ga uči“
Dok zimska tišina vlada obalom, u budvanskim radionicama za popravku plovila radna atmosfera je na vrhuncu. Iako je potražnja za održavanjem brodova i glisera nikad veća, iskusni majstori upozoravaju na hroničan nedostatak radne snage i postepeni nestanak tradicionalnih zanata, dok se tehnologija popravke sve više oslanja na poliester i savremene materijale.
Glavna tema na budvanskim dokovima trenutno je zimski remont. Majstor Mićo Korać objašnjava da je ovo jedini period kada se ozbiljni zahvati mogu završiti, ali upozorava da se tehnologija drastično promijenila.
„Malo je tih zanata više, čile i nestaju. Drvenih brodova je ostalo možda svega pet-šest u Budvi i oni polako nestaju. Poliester je nova tehnologija, ali to je rizičan i opasan posao, karcinogen, treba dobra zaštita i veliko znanje“, navodi Korać.
Za funkcionalnost i luksuz zadužen je majstor Vesko, koji trenutno radi na proširenju komfora jedne krme. On ističe da vlasnici često griješe u prioritetima, zaboravljajući šta je temelj sigurnosti na moru.
„Podvodni dio broda su kao noge kod čovjeka – ako su slabe, ne možeš koračati, a kamoli ploviti. Motor ti je kao srce, ako ono dobro kuca, radi čitav organizam“, slikovito objašnjava Vesko.
On upozorava na bolest plastičnih brodova, osmozu.
„Svaka ogrebotina koja probije zaštitni sloj, takozvani žigoto, otvara put slanoj vodi da nagriza plastiku. Brod se na kraju sezone mora odsoliti, podmazati i srediti da ne bi korozirao preko zime.“
U radionici se nalazi i pravi raritet, nekadašnji spasilački čamac sa čuvenog trajekta „Sveti Stefan“. Mićo Korać na njemu radi već godinama, koristeći kompleksne inženjerske nacrte kako bi od stare školjke napravio moderan brod za 50 putnika.
„Sve je problem kod njega, ostala je samo plastika, kora. Treba mi minimum tri-četiri dana samo da proučim projekat i nađem način kako da krenem. Sada se sve može naći od djelova, samo treba para“, iskren je Korać.
Iako je Budva puna luksuznih glisera i jahti, majstori se suočavaju sa paradoksom posla je previše, a radnika nigdje.
„Zvoniti telefon non-stop, pogotovo ljeti kad je hitno. Ali sve je teže, nema radne snage. Tražim svuda da nađem nekoga barem da mi pomogne, da mi doda alat, ali i to je problem“, zaključuje Mićo, ističući da se ovaj posao ne radi zbog novca, već isključivo iz ljubavi.
Radovi na poliesteru ne smiju se izvoditi ako je vlažnost iznad 50% ili temperatura ispod 17°C.
Čim brod izađe iz vode, mašinama pod visokim pritiskom moraju se skinuti alge i školjke.
„Ako se brod ne vozi, on još više propada“, poruka je budvanskih meštara.
Tekst priredila redakcija Portala RTV Budva
Izvor: TV Budva/Emisija "Budva u oku"