Prof. dr Željko Jaćimović: UCG je danas moderna akademska institucija sa značajnim ljudskim i infrastrukturnim potencijalom
Razvoj naučnih kapaciteta, otvaranje studijskog programa Hemija, jasni kriterijumi vrednovanja naučne produktivnosti kroz INPA indeks i podrška naučnoj izvrsnosti preduslovi su za transformaciju Univerziteta Crne Gore u modernu evropsku akademsku instituciju.
Univerzitet Crne Gore (UCG) u proteklih nekoliko godina napravio je vidljiv iskorak u ključnim segmentima svog razvoja — od obimnih ulaganja u infrastrukturu i nabavke savremene opreme, do snažnijeg uključivanja mladih istraživača u međunarodne projekte. O ovim promjenama, ali i o narednim koracima neophodnim za dalji napredak nauke, govori prof. dr Željko Jaćimović, profesor Tehnološkog fakulteta, rukovodilac studijskog programa Hemija na Prirodno-matematičkom fakultetu i jedan od naučnika sa visokim INPA indeksom.
Vidljiv iskorak i kompletiranje prirodnih nauka
„Smatram da se Univerzitet Crne Gore razvija u veoma dobrom pravcu. Posebno bih izdvojio velika ulaganja u rekonstrukciju objekata, laboratorija i nabavku savremene naučnoistraživačke opreme“, ističe prof. Jaćimović.
Kako objašnjava, osiguravanje moderne opreme nije samo tehničko pitanje, već osnovni preduslov za ravnopravno učešće u međunarodnim projektima i kompetitivnim programima finansiranja.
„Kvalitetna oprema omogućava našim mladim saradnicima i studentima sticanje iskustva u uslovima koji su uporedivi sa razvijenim evropskim univerzitetima. Time povećavamo njihovu konkurentnost, ali i sposobnost UCG da zadrži kvalitetne kadrove“, naglašava profesor.
Jedan od ključnih događaja u razvoju prirodnih nauka na UCG jeste i otvaranje studijskog programa Hemija, čime je kompletirana ova važna naučna oblast. Jaćimović podseća da su osnovne naučne discipline temelj primijenjenih oblasti — od medicine i farmacije, preko biotehnologije i zaštite životne sredine, do novih materijala i savremenih tehnologija.
Prioriteti: Interdisciplinarnost, mladi kadrovi i oprema
Iako UCG danas vidi kao modernu instituciju sa velikim potencijalom, profesor naglašava da najveću snagu čine ljudi — nastavnici, istraživači i studenti — u koje je potrebno kontinuirano ulagati. Kao ključne prioritete za naredni period izdvaja:
Snažnije povezivanje i interdisciplinarnost: Savremena nauka briše granice između oblasti. Povezivanje srodnih fakulteta, instituta i objedinjavanje kapaciteta za aplikaciju na velike evropske projekte ključni su za međunarodnu vidljivost.
Podršku mladim saradnicima: Kontinuitet rada ne može se zasnivati samo na postojećem kadru. Potrebno je pravovremeno prepoznati talente i uključiti ih u ozbiljna istraživanja od samog početka karijere.
Održavanje i obuku: Pored nabavke nove opreme, podjednako je važno obezbijediti njeno redovno održavanje, nabavku potrošnog materijala i sistematsku obuku mladih saradnika za rad na složenim instrumentima.
Eksperimentalnu i problemsku nastavu: Student ne treba samo da reprodukuje činjenice. „Treba ga staviti pred problem, omogućiti mu da izvede eksperiment, analizira rezultate i donese zaključak. Takav pristup razvija način razmišljanja neophodan za nauku i privredu.“
Jaćimović se zalaže i za uspostavljanje stabilnog univerzitetskog mehanizma finansijske podrške, gdje bi se dio sredstava iz istraživačkog fonda usmjeravao ka dokazanim istraživačkim grupama kroz transparentan i kompetitivan postupak.
INPA indeks: Od objektivnog vrednovanja do podrške izvrsnosti
Govoreći o INPA indeksu, koji mjeri naučnu produktivnost, prof. Jaćimović ga ocjenjuje kao izuzetno značajan instrument za uvođenje objektivnih i kvantifikovanih kriterijuma u akademsku zajednicu.
„Nijedan pojedinačni indikator ne može u potpunosti obuhvatiti sve aspekte kvaliteta naučnog rada, ali transparentni kriterijumi predstavljaju važan korak ka uspostavljanju kulture vrednovanja rezultata“, objašnjava on.
Prema njegovim riječima, naredni i ključni korak jeste povezivanje ovog vrednovanja sa konkretnim mehanizmima podrške na univerzitetu.
„Ukoliko Univerzitet prepoznaje naučnu izvrsnost, mora stvoriti i uslove da se ona dalje razvija — kroz podršku istraživačkim grupama, mladih saradnicima, međunarodnim projektima i učešću na konferencijama. Na taj način INPA indeks neće biti samo pokazatelj ostvarenih rezultata, već i instrument za kreiranje dugoročne politike naučnog razvoja UCG“, zaključuje prof. dr Željko Jaćimović.