Kalezić: Izvještaj MMF-a potvrdio izazove i značaj finansijske nezavisnosti CBCG
Pristupanje SEPA sistemu i intenziviranje evropskih integracija donose brojne koristi za crnogorski finansijski sistem, ali i otvaraju pitanje dugoročne finansijske održivosti institucija. To je jedna od ključnih poruka nedavno objavljenog izvještaja Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) o Centralnoj banci Crne Gore (CBCG), u kojem se ukazuje na pad pojedinih prihoda, rast troškova i potrebu jačanja kapitalnih rezervi.
Viceguvernerka CBCG Zorica Kalezić pojasnila je da izvještaj MMF-a ne predstavlja upozorenje na ugroženu stabilnost, već potvrdu izazova koje je CBCG prepoznala na vrijeme i zbog kojih je početkom 2025. godine sama zatražila nezavisnu procjenu od ove međunarodne institucije.
"CBCG je na vrijeme prepoznala da će proces evropskih integracija, pristupanje SEPA sistemu, uvođenje nacionalnog sistema instant plaćanja i usklađivanje sa evropskim standardima zahtijevati značajna ulaganja u infrastrukturu, tehnologiju i operativne kapacitete", navela je Kalezić, podsjećajući da CBCG, za razliku od centralnih banaka Eurosistema, ne ostvaruje prihod od emisije novca.
Prema njenim riječima, MMF je potvrdio da će pristupanje SEPA sistemu postepeno smanjivati prihode CBCG od domaćih platnih usluga, dok će troškovi usklađivanja sa evropskim standardima rasti. Procjenjuje se da će odluka CBCG da snizi naknade bankama za 50 odsto umanjiti njene prihode za oko 12 miliona eura u periodu od 2026. do 2030. godine. Dodatno, kroz omogućavanje povoljnijih transakcija i ušteda za državni budžet, CBCG je smanjila sopstvene prihode za još 10,5 miliona eura. Kumulativni efekat ovih mjera iznosi preko 23 miliona eura u petogodišnjem periodu.
Zbog toga je MMF preporučio jačanje kapitalnih rezervi i sprovođenje stresnog testiranja bilansa stanja najmanje jednom godišnje, što je CBCG već prihvatila kao redovnu funkciju. Preliminarne procjene pokazuju da bi ukupni troškovi pune operativne harmonizacije sa evropskim infrastrukturnim standardima mogli premašiti 30 miliona eura u narednih pet godina.
Kalezić je istakla i važnost stabilnog prihodnog modela od usluga koje banka pruža državi, što čini oko 21% ukupnih prihoda CBCG od naknada. Scenario smanjenja ovih naknada, prema simulacijama MMF-a, mogao bi dovesti do pada kapitala CBCG za 8 do 12 miliona eura do kraja 2030. godine, što bi ugrozilo njenu institucionalnu nezavisnost.
U tom kontekstu, guvernerka dr Irena Radović i premijer Milojko Spajić potpisali su 21. aprila ove godine sporazum kojim su potvrdili zajedničku posvećenost očuvanju stabilnosti i finansijske funkcionalnosti CBCG do pristupanja Crne Gore eurozoni. Sporazumom je definisano da će se naknade za usluge Ministarstvu finansija obračunavati po važećoj tafi koja garantuje nezavisnost CBCG, što je u potpunosti u skladu sa evropskim standardima i preporukama Evropske komisije, ECB-a i MMF-a.