Šta investitori, banke i kompanije moraju da znaju u novoj finansijskoj eri
Panel „Money, Data and the Green Economy: The New Finance Agenda“, održan u okviru Adria Future Summit, otvorio je niz važnih pitanja o budućnosti finansijskog sektora – od uloge banaka i investitora do izazova razvoja e-trgovine na Zapadnom Balkanu. U fokusu diskusije bili su novi finansijski tokovi u eri digitalizacije i zelene ekonomije, kao i način na koji tehnologija mijenja tržište kapitala i poslovne modele kompanija.
Izvršni direktor AIK banka, Petar Jovanović, poručio je da se ključne inovacije sve više razvijaju unutar tradicionalnih banaka, uz znatno veća ulaganja nego u fintech sektoru. Istakao je da AI i nove tehnologije nude ogroman transformacioni potencijal, ali da će uspjeh zavisiti od njihove primjene.
„Mi u banci smo toga svjesni. Ulažemo značajna sredstva u nove tehnologije i nove poslovne modele i želimo da pokažemo da lideri u transformaciji i inovacijama mogu biti i lokalne i regionalne banke, a ne samo banke u stranom vlasništvu“ kazao je Jovanović.
On je upozorio da banke u regionu moraju biti spremne na dolazak snažnije konkurencije, naglašavajući da živimo u jednom od najdinamičnijih perioda u istoriji finansijskih usluga.
„Tehnologija je samo alat, okvir, platforma. Kako ćete je koristiti zavisi isključivo od vas“ napominje Jovanović.
Panel je otvorio i pitanje balansa između brzog rasta, održivosti i kontrole nad poslovanjem u uslovima snažnog investicionog pritiska. Generalni direktor Hellas Direct, Luka Prelević, istakao je da je ključ uspjeha u pažljivoj strategiji rasta i odnosu sa investitorima.
„Način na koji kompanija sa visokim rastom može uspješno sarađivati s institucionalnim investitorima jeste da oni ulažu u tvoju viziju i kapital, ali si ti taj koji je sprovodi. Ne bi trebalo da upravljaju svakodnevnim poslovanjem. Često startapi naprave grešku i daju previše kontrole investitorima, iz dobrih namjera i želje da prikupe više novca. Međutim, time na kraju prepuštaju veliki dio upravljanja svakodnevnim poslovanjem, što znatno otežava realizaciju njihove vizije“ ističe Prelević.
Njegova kompanija, kako je naveo, razvijala se drugačijim tempom.
„Zbog toga je Hellas Direct bio izuzetno oprezan po tom pitanju. Kompanija je takođe bila prilično efikasna, ali je to značilo da je trebalo više vremena da dođe do trenutne pozicije. Trebalo je devet godina da se dostigne prvih 30 miliona dolara prihoda, a zatim još pet godina da se dođe do 400 miliona dolara prihoda“ kazao je Prelević.
Na izazove razvoja e-trgovine ukazala je Ekomerc asocijacija, čija predsjednica Nina Angelovska smatra da region i dalje zaostaje za Evropskom unijom, ne samo po obimu već i po strukturi tržišta. Dominacija plaćanja pouzećem, kako je istakla, pokazuje da digitalna transformacija nije suštinski zaživjela.
„Imamo rast, ali sa veoma niske osnove – i to je suština problema. Dok god 70% transakcija ide pouzećem, mi ne gradimo digitalnu ekonomiju, već samo digitalizujemo stare navike. E-trgovina bi mogla da uvede građane u formalne finansijske tokove, ali se to ne dešava sistemski. Bez toga, sav ovaj rast ostaje više statistika nego stvarna transformacija tržišta.“
O promjenama na tržištu kapitala govorio je i osnivač i izvršni direktor kompanije Treesury, Jovan Paunović, koji je ukazao na rastući značaj digitalnih sistema i njihove efekte na dostupnost kapitala.
„Ono čemu svjedočimo jeste evolucija tržišta kapitala, gdje tehnologija igra ključnu ulogu – digitalni sistemi su transparentniji, sigurniji i omogućavaju gotovo potpuno uklanjanje rizika druge strane. To prije svega vodi ka demokratizaciji investiranja, otvarajući pristup kapitalu kompanijama i novim klasama imovine investitorima. Kapital sve više dolazi do ranije zanemarenih sektora, dok investitori dobijaju više prilika nego ikada ranije“ istakao je Paunović.