Foto: PR Centar

Laboratorijska dijagnostika već funkcioniše u Podgorici, Zeti i Ulcinju, a naredna faza uključuje Budvu, Bar i Bijelo Polje. Stanovnici Budve uskoro će imati pristup analizama krvne slike, CRP-u i troponinu, što će omogućiti brže i preciznije procjene stanja pacijenata u hitnim situacijama.

Unapređenje infrastrukture hitne medicinske pomoći, kao i digitalna povezanost svih jedinica, rasteretiće zdravstveni sistem i korisnicima omogućiti bržu i efikasniju zaštitu, posebno kod infarkta i teških trauma.

Na konferenciji na kojoj su predstavljeni rezultati rada Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Crne Gore od 2021. do 2025. godine, direktor dr Vuk Niković istakao je da je u protekle četiri godine u modernizaciju uloženo preko šest miliona eura, od čega 1,2 miliona iz sopstvenih sredstava.

„Gradimo sistem koji je održiv, funkcionalan i tehnološki usklađen sa savremenim medicinskim praksama“, poručio je Niković. Naveo je da je napravljen temelj za savremeni sistem hitne pomoći koji postaje aktivan činilac zdravstvene zaštite, a realizacijom ključnih tačaka agende – uključujući norveški indeks prijema, potpunu telemedicinu i umrežavanje uređaja – Crna Gora će, kako kaže, biti lider u regionu odmah iza Slovenije.

Zavod sada funkcioniše kroz 24 jedinice koje su renovirane i tehnički opremljene. Sve jedinice su povezane internetom, čime je omogućen razvoj telemedicine i umrežavanje EKG aparata, a od septembra se planira i uvođenje paramedika na teren.

Ultrazvučni aparati već su dostupni u nekoliko opština, a ljekari su obučeni za FAST ultrazvučnu dijagnostiku. U toku je pisanje protokola za STEMI mrežu, a od septembra će pacijenti sa infarktom miokarda ići direktno u sale za koronarografiju u Podgorici i Beranama.

Investicije obuhvataju i obnovu voznog parka sa 31 novim sanitetskim i dva dostavna vozila, kao i digitalizaciju evidencije opreme i arhive. Po prvi put uvodi se sistem za snimanje poziva na broj 124, uz izgradnju serverske sale.

Sva vozila su opremljena GPS uređajima i kamerama, a osoblju su obezbijeđene uniforme i zaštitna oprema. Zavod je uveo sistem za praćenje osnovnih sredstava, trijažni sistem za hitnost prijema, a 420 tehničara je obučeno za postupanje u masovnim nesrećama.

Zavod trenutno zapošljava 146 ljekara, 368 tehničara, 8 laboranata i 43 vozača, ali postoji potreba za dodatnim kadrom. Osnovana je i Katedra za urgentnu medicinu u saradnji sa Medicinskim fakultetom, a pet specijalizanata je već uključeno.

Uz podršku međunarodnih partnera, posebno TIKA-e i IPA fondova, obezbijeđena su dodatna sredstva za opremanje i nove projekte. U planu je digitalizacija arhive na 24 lokacije i uvođenje novog sistema obračuna zarada. Zavod je takođe jedina ustanova u zemlji sa timom i vozilom spremnim za hemijske i nuklearne incidente.

„Kao ljekar, vjerujem da smo Zavod doveli na zavidan nivo. Ako sprovedemo plan do kraja, bićemo prepoznati kao lideri u regionu“, zaključio je dr Niković.




(PR Centar)