Ljekar: Višak kilograma ozbiljno ruši zdravlje

Gojaznost vodi u metabolički sindrom, hormonski disbalans i depresiju.

Sve vi­še lju­di ima pro­blem s vi­škom ki­lo­gra­ma, a po­slje­di­ce su ozbilj­ne – me­ta­bo­lič­ki sin­drom, di­ja­be­tes, ne­plod­nost, de­pre­si­ja, čak i ma­lig­ne bo­le­sti. Prof. dr Ve­sna Di­mi­tri­je­vić Sreć­ko­vić, na­čel­ni­ca Odje­lje­nja za lije­če­nje hro­nič­nih kom­pli­ka­ci­ja u di­ja­be­te­su na Kli­ni­ci za en­do­kri­no­lo­gi­ju, di­ja­be­tes i bo­le­sti me­ta­bo­li­zma u Be­o­gra­du je prije de­set go­di­na po­če­la da pro­u­ča­va go­ja­znu dje­cu i mla­de s me­ta­bo­lič­kim sin­dro­mom i ma­snom je­trom. U po­sljed­nje vrije­me sve ak­tu­el­ni­ja po­sta­je i ve­za iz­me­đu po­ve­ća­ne tje­le­sne te­ži­ne i ne­plod­no­sti, i kod že­na i kod mu­ška­ra­ca.

– Go­ja­znost če­sto svo­di­mo na na­čin ži­vo­ta, ali stvar je mno­go ozbilj­ni­ja – u pi­ta­nju je me­ta­bo­lič­ki po­re­me­ćaj. I, što je naj­go­re, sve je če­šći, na­ro­či­to kod mla­dih. Me­ta­bo­lič­ki sin­drom je kom­bi­na­ci­ja pro­ble­ma – ve­ći obim stru­ka, po­vi­šen še­ćer, lo­še ma­sno­će i vi­sok pri­ti­sak. U sre­di­štu sve­ga je in­su­lin­ska re­zi­sten­ci­ja – sta­nje u kom će­li­je „ne slu­ša­ju” in­su­lin ka­ko tre­ba, pa or­ga­ni­zam pro­iz­vo­di još vi­še da bi odr­žao rav­no­te­žu – ob­ja­šnja­va na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Ka­ko to iz­gle­da u prak­si?

Go­ji­te se (naj­če­šće u stru­ku), umor­ni ste, na­du­ti, žud­nja za slat­ki­ši­ma ne po­pu­šta, za­bo­ra­vlja­te, bez­volj­ni ste i če­sto ni ne shva­ta­te šta se de­ša­va.

– In­su­lin­ska re­zi­sten­ci­ja je u osno­vi di­ja­be­te­sa, vi­so­kog pri­ti­ska, ne­plod­no­sti, ali i ne­kih ma­lig­nih bo­le­sti. O to­me se i da­lje ne­do­volj­no go­vo­ri. Go­ja­zni če­sto ima­ju po­vi­šen ho­mo­ci­ste­in, mar­ker ri­zi­ka za ate­ro­skle­ro­zu, ali ka­da se ki­lo­gra­mi sma­nje – vrijed­no­sti se mo­gu vra­ti­ti u nor­ma­lu.

Plod­nost i in­su­lin­ska re­zi­sten­ci­ja

Uz sve po­me­nu­to, i sin­drom po­li­ci­stič­nih jaj­ni­ka i in­su­lin­ska re­zi­sten­ci­ja idu ru­ku pod ru­ku. Vi­šak in­su­li­na pod­sti­če stva­ra­nje mu­ških hor­mo­na, pa do­la­zi do ne­re­dov­nih ci­klu­sa, iz­o­stan­ka ovu­la­ci­je, ak­ni, go­ja­zno­sti i po­ja­ča­ne ma­lja­vo­sti.

– Ni­je to pro­blem sa­mo go­ja­znih že­na. Mo­gu ga ima­ti i mr­ša­ve, po­seb­no ako se „da­ve” u slat­ki­ši­ma. Kod go­ja­znih se če­šće po­sto­ji pre­di­ja­be­tes ili me­ta­bo­lič­ki sin­drom, ali kod mr­ša­vih simp­to­mi mo­gu da bu­du pri­kri­ve­ni – ob­ja­šnja­va Di­mi­tri­je­vić Sreć­ko­vić.

Do­da­je da je ključ­no rje­še­nje da se pr­vo sre­di in­su­lin, pa tek on­da pla­ni­ra trud­no­ća.

– Ka­da go­vo­ri­mo o ne­plod­no­sti, ne mo­že­mo od­go­vor­nost sta­vi­ti sa­mo na že­nu. Če­sto mi do­la­ze pa­ci­jent­ki­nje ko­je su pro­šle pet ili šest van­tje­le­snih oplod­nji, a da se ni­ko ni­je za­pi­tao da li bi gu­bi­tak 10–15 ki­lo­gra­ma omo­gu­ćio spon­ta­nu trud­no­ću – ka­že na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Ona do­da­je da se če­sto za­ne­ma­ru­je i zdra­vlje part­ne­ra. Kod go­ja­znih mu­ška­ra­ca, na­ro­či­to s ma­snim tki­vom u pre­dje­lu sto­ma­ka, do­la­zi do hor­mon­skih po­re­me­ća­ja. Te­sto­ste­ron se sma­nju­je i dje­li­mič­no pre­tva­ra u estra­di­ol, što do­vo­di do pa­da li­bi­da.

Dok­tor­ka ob­ja­šnja­va da u ta­kvim slu­ča­je­vi­ma če­sto do­la­zi i do spon­ta­nog za­če­ća, bez po­tre­be za van­tje­le­snom oplod­njom.

Uti­caj na ras­po­lo­že­nje

– Go­ja­zne oso­be če­sto ima­ju de­pre­siv­no ras­po­lo­že­nje, loš san, umor, na­pe­tost… Ni­je to slu­čaj­no. Ma­sno tki­vo lu­či sup­stan­ce ko­je iza­zi­va­ju upa­lu u or­ga­ni­zmu. Ce-re­ak­tiv­ni pro­te­in, ko­ji je po­ka­za­telj upa­le, če­sto je po­vi­šen već kod go­ja­zne dje­ce – i ne uka­zu­je sa­mo na ri­zik za sr­ce već i za de­pre­si­ju. Pro­blem je i u to­me što vi­šak ma­snog tki­va re­me­ti stva­ra­nje se­ro­to­ni­na – hor­mo­na ko­ji nas či­ni da se osje­ća­mo do­bro. Umje­sto to­ga, stva­ra­ju se sup­stan­ce ko­je lo­še uti­ču na mo­zak. I on­da se de­si pa­ra­doks – ima­te sve uslo­ve da bu­de­te za­do­volj­ni, a ni­ste. Do­bra vijest je da čak i po­ste­pe­no mr­ša­vlje­nje pra­vi ve­li­ku raz­li­ku – upa­le se sma­nju­ju, se­ro­to­nin ra­ste, a ras­po­lo­že­nje se po­pra­vlja – na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca.

Pod­sje­ća da, kad se sma­nji tje­le­sna te­ži­na i sre­di in­su­lin, nor­ma­li­zu­ju se i še­ćer i ma­sno­će i pri­ti­sak. Čo­vjek prak­tič­no iz­la­zi iz zo­ne ri­zi­ka.

– Ni­je stvar u di­je­ta­ma već u pro­mje­ni na­vi­ka. Tre­ba da po­sta­ne­mo „za­vi­sni­ci” od kre­ta­nja – prije sve­ga od ho­da­nja. Slat­ki­ši­ma ni­je la­ko odo­lje­ti, ali kad po­sta­ne­mo svje­sni šta nam ra­de, od­lu­ka da pre­sta­ne­mo da ih je­de­mo po­sta­je lak­ša – ka­že dr Di­mi­tri­je­vić Sreć­ko­vić.

Obim stru­ka je va­žan

„Po­vi­šen ni­vo in­su­li­na igra zna­čaj­nu ulo­gu u na­stan­ku kan­ce­ra. O to­me se, na­ža­lost, još uvijek ma­lo go­vo­ri – upo­zo­ra­va dr Di­mi­tri­je­vić Sreć­ko­vić.

Ona is­ti­če da se već vi­še od pet­na­est go­di­na ba­vi i pre­ven­ci­jom kan­ce­ra, upra­vo kroz lije­če­nje go­ja­zno­sti i sma­nje­nje ni­voa in­su­li­na kod oso­ba s me­ta­bo­lič­kim sin­dro­mom. Ka­da se sma­nje fak­to­ri ri­zi­ka, pa­ci­jent ula­zi u fa­zu tzv. pre­me­ta­bo­lič­kog sta­nja – vrijed­no­sti še­će­ra, ma­sno­ća i krv­nog pri­ti­ska se nor­ma­li­zu­ju, a kao po­sljed­nji iza­zov osta­je sto­mač­na go­ja­znost. Gra­nič­ne vrijed­no­sti obi­ma stru­ka su vi­še od 80 cen­ti­me­ta­ra kod že­na i 94 cen­ti­me­tra kod mu­ška­ra­ca. Ka­da se sma­nji i obim stru­ka, do­la­zi do pa­da ni­voa in­su­li­na, či­me se di­rekt­no uti­če na sma­nje­nje ri­zi­ka od na­stan­ka kan­ce­ra.

– Sve je to me­đu­sob­no po­ve­za­no i va­žno je da ta po­ru­ka stig­ne do lju­di – po­ru­ču­je ona.