06-05-2020

Evropska ekonomija pred istorijskom recesijom

Evropska ekonomija je pred istorijskom recesijom, saopštila je Evropska komisija (EK) u svojim prvim ekonomskim prognozama od uvođenja mjera za suzbijanje novog koronavirusa i dodala da će recesija biti duboka i neujednačena, a oporavak neizvjestan.



EK je procijenila da će eurozona ove godine zabilježiti pad bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 7,7 odsto, a naredne godine rast od 6,3 odsto, prenosi slovenačka agencija STA.

"Pandemija koronavirusa veliki je šok za globalnu i evropsku ekonomiju, s vrlo teškim socio-ekonomskim posljedicama. Ekonomija Evropske unije (EU) ove godine će doživjeti recesiju istorijskih razmjera”, saopštili su predstavnici EK.

Oni su kazali da Evropa proživljava najgori ekonomski šok od velike depresije.

EK je u februaru predviđala 1,2 odsto rasta BDP-a za eurozonu za ovu i narednu godinu, što je bilo isto kao u novembru, ali je nekoliko mjeseci kasnije prognoza lošija za oko devet odsto.

Prognozira se da će eurozona ove godine zabilježiti rekordni pad BDP-a od 7,7 osto i 7,4 odsto u cijeloj EU.

U narednoj godini očekuje se rast ekonomije eurozone 6,3 odsto, a EU 6,1 odsto.

Iako je pandemija pogodila sve članice, očekivana recesija i oporavak nijesu jednolični.

Najveći pad BDP-a ove godine prognozira se Grčkoj 9,7 odsto, Italiji 9,5 odsto i Španiji 9,4 odsto.

Najmanji pad zabilježiće Luksemburg 5,4 odsto, Austrija 5,5 odsto i Malta 5,8 odsto.

“Oporavak svake članice zavisiće ne samo od razvoja pandemije, već i od strukture ekonomije i sposobnosti reakcije na stabilizacione politike. S obzirom na međuzavisnost ekonomija EU, dinamika oporavka u pojedinim državama članicama uticaće na oporavak ostalih članica”, rekli su iz EK.

Potpredsjednik EK, Valdis Dombrovskis, zadužen za ekonomske teme, podsjetio je da u ovom trenutku veličina i ozbiljnost koronavirusnog šoka za ekonomiju mogu biti samo uslovni.

Neposredni uticaj na globalnu ekonomiju, kako je kazao, biće mnogo gori od uticaja finansijske krize, a dubina krize zavisiće od razvoja pandemije.

Pandemija će, kako se prognozira, povećati nezaposlenost. U eurozoni se očekuje rast sa 7,5 odsto prošle godine na 9,6 odsto ove godine, a zatim ponovno smanjenje u narednoj godini na 8,6 odsto.

Pandemijski šok će uticati i na javne finansije. Opšti državni deficit i javni dug ponovo će rasti.

Stopa inflacije snažno će pasti zbog pada potražnje i cijena nafte. Očekuje se da će eurozona zabilježiti 0,2 odsto inflacije ove godine i 1,1 odsto u narednoj godini.



Izvor: Rtcg