Ilustracija (Foto: pixabay)

Do sada su dokazi samo u ljudskim ćelijama u laboratoriji, a tim kaže da su daleko od testiranja na životinjskim modelima, a još dalje od ispitivanja na ljudima, prenosi Science alert.

Ali premisa je, u najmanju ruku, veoma intrigantna, čak i ako je vraćanje sata unazad u pojedinačnim ćelijskim linijama daleko od toga da pokaže da je moguće poboljšati zdravstvene faktore u vezi sa godinama kod životinja.

„Identifikujemo šest hemijskih koktela, koji, za manje od nedjelju dana i bez ugrožavanja ćelijskog identiteta, obnavljaju profil transkripta u cijelom genomu mladosti i obrnu transkriptomsku starost“, pišu Sinkler i njegov tim u časopisu Aging.

Dakle, „podmlađivanje preokretom starosti može se postići, ne samo genetskim, već i hemijskim sredstvima“, kaže naučnik.

Ova studija se bavila načinom na koji ćelije gube informacije kako stare, posebno epigenetske informacije.

Kako stare, naše ćelije prelaze od neograničenog potencijala kada smo embrioni do diferencijacije u samo jedan specifičan tip ćelije, i na kraju postaju stare i ostaju bez funkcionalnosti.

U 2012, Šinija Jamanaka i Sir John B. Gordon su dobili Nobelovu nagradu jer su pokazali da se ovaj proces zapravo može preokrenuti. Otkrili su da uključivanje takozvanih Jamanaka faktora (OCT4, SOKS2 i KLF4) kod sisara može pretvoriti odrasle ćelije nazad u indukovane pluripotentne matične ćelije sa neograničenim potencijalom.

Nekoliko godina kasnije, tim istraživača je pokazao da čak i privremeno uključivanje ovih Jamanaka faktora kod miševa čini glodare zdravijim.

Od tada se pokušava da se ista stvar primijeni na ljude, ali bez pretvaranja ćelija u kancerogene, što predstavlja rizik kada ćelijama date mogućnost da se beskonačno dijele.

Sinklerova laboratorija je već postigla obećavajuće rane rezultate i uspjela je da koristi Jamanaka faktore da povrati vid kod miševa i majmuna sa oštećenim optičkim nervima.

Ali sav taj posao uključuje gensku terapiju, odnosno uvođenje gena Jamanaka faktora pomoću virusa, što je skupo, kontroverzno i nije bez komplikacija.

Izazov je pronaći način da se postignu isti rezultati korišćenjem hemikalija koje bi se mogle pretvoriti u lijek ili terapiju, a to je ono što Sinkler kaže da su sada uradili.