Ministar finansija Darko Radunović je, predstavljajući Predlog Zakona o Budžetu, naglasio da je predloženi tekst refleksija mjera ekonomske politike usmjerenih na jačanje fiskalne stabilnosti, podršku konkurentnosti i razvoju, kao i pravedniju raspodjelu socijalnih fondova.

“Predlogom Zakona o budžetu za 2018. godinu predviđen je ukupni iznos primitaka i izdataka od 2,001 mlilijardi eura ili 46 odsto BDP. To je za 12 miliona eura manje u odnosu na rebalans za 2017.godinu i za pet miliona manje u odnosu na Zakon o budžetu za 2017. godinu“, saopštio je Radunović, dodavši da budžet karakteriše brži rast prihoda nego rashoda, a time i smanjenje deficita, koji je projektovan na nivou od 116,23 miliona eura, odnosno 2,64 odsto BDP-a i u odnosu na planirani za 2017. godinu manji je za 117,53 miliona eura.

Radunović je kazao da je u narednoj godini planirano zaduživanje u visini do 295 miliona eura, od čega je 105,00 miliona eura namijenjeno za otplatu duga i obaveza iz prethodnog perioda i finansiranje kapitalnog budžeta, dok je 190,00 miliona eura izdvojeno za potrebe izgradnje autoputa kod EXIM banke.

Naglašava da se potreba za zaduživanjem značajno smanjila u odnosu na prethodne godine, budući da je 2016. godine zaduženje iznosilo 655,4 miliona eura, a 2017. prema planu budžeta iznosi 455,0 miliona eura.

“Predlog Zakona o budžetu za 2018. godinu, predstavlja izraz mjera ekonomske politike usmjerenih na jačanje fiskalne stabilnosti sprovođenjem mjera fiskalne konsolidacije; podršku konkurentnosti i razvoju, kao i pravedniju raspodjelu socijalnih fondova u cilju obezbjeđenja održivog rasta ekonomije koji je u funkciji daljeg unapređenja životnog standarda građana“, kazao je Radunović.

On je istakao da plate u javnom neće rasti.

“Ja vam, na žalost, ne mogu potvrditi da će rasti zarade u javnom sektoru. Mislim da moramo se usredsrijediti na mjere koje imaju za cilj fiskalnu konsolidaciju”, istakao je Radunović.

Vlada će naredne godine povećati opštu stopu PDV-a sa 19 na 21 odsto.

“Ne dovodimo našu privredu u nezavidan položaj ni sa 21 odsto stopom PDV-a”, istakao je Radunović.

Potpredsjednik Vlade Milutin Simović je kazao da su ohrabreni ostvarenim, odlučni da nastave sa dinamičnim i održivim ekonomskim rastom i ostvarenjem vizije napretka ukupnog našeg društva i unapređenjem kvaliteta života svih građana.

“Ostvareni ekonomski rast po najvećoj stopi u regionu i među najvišim u Evropi, podsticaj je, ali i zadatak više i izazov više za narednu budžetsku godinu”, ocijenio je Simović.

210 miliona eura za autoput, svaka priča oko petlje neće nas zapetljati

Kapitalnim budžetom za 2018. godinu predviđeno je finansiranje projekata vrijednosti 287,7 miliona eura, i to kroz nastavak realizacije projekta izgradnje autoputa “Bar – Boljare“ (210 miliona eura planirano u 2018. godini) i nastavak postojećih i uključivanje novih projekata koji se realizuju posredstvom Direkcije za saobraćaj (35,1 milion eura) i Direkcije javnih radova (42,6 miliona eura).

“Moj utisak je da se pričom oko petlje i drugih elemenata želi zamagliti situacija na terenu. Ne može se sakriti ni most Moračica, ni tuneli. Svaka priča oko petlje neće nas zapetljati i zaustaviti oko konačnog cilja”, naglasio je Simović

Kazao je da je poseban zadatak u narednom periodu doprinos snažnijem ekonomskom rastu, utemeljenom na velikim investicionim projektima u sektorima saobraćaja, turizma i energetike, ubrzanom realizacijom započetih projekata i stvaranju uslova za brzi početak novih.

“Ekonomski razvoj kojem težimo podrazumijeva diverzifikaciju ekonomije, promjenu njene strukture, otvaranje novih preduzeća, povećanje zaposlenosti, povećanje konkurentnosti po osnovu veće inovativnosti i jačanje izvoznih mogućnosti. Naš važan cilj i sve veća potreba je razvoj ljudskih resursa, unapređenje obrazovanja, uspostavljanje i promovisanje društva znanja, rast preduzetništva, podrška inovacijama i novim tehnologijama“, poručio je Simović.

Neophodno je, kaže, nastaviti sa dosljednim sprovođenjem mjera fiskalne konsolidacije i intenzivirati proces evropskih integracija.

Ključni ciljevi Predloga Budžeta za 2018. godinu su, prema Simovićevim riječima, jačanje stabilnosti javnih finansija, povećanje konkurentnosti i razvoja ekonomije, kontinuitet značajnih kapitalnih ulaganja, garantovanje socijalne sigurnosti građana, redovno finansiranje javnih djelatnosti, ravnomjerniji regionalni razvoj, unapređenje javne infrastrukture, te redovno servisiranje međunarodnih obaveza.

“Kao ključne odrednice Budžeta u funkciji jačanja stabilnosti javnih finansija su rast izvornih prihoda, koji su prema projekcijama za narednu godinu veći za 153,6 miliona eura ili 9,9 odsto. Projektovano je i smanjenje budžetskog deficita na 116,2 miliona eura odnosno 2,6 odsto, što je umanjenje za 117,5 miliona eura, odnosno 50 odsto, u odnosu na planirani za 2017. Takođe, biće manja i potreba za zaduživanjem za 158,3 miliona ili za 35 odsto, čime se stvaraju uslovi za smanjenje javnog duga u srednjem roku”, kazao je on.

Nema kašnjenja penzija, socijalnih davanja…

Predviđa se i poboljšana kontrola rashoda, smanjenje budžetskog deficita, manja potreba za zaduživanjem, zaduživanje isključivo za razvoj i refinansiranje dospjelog duga, a svi ostali budžetski troškovi biće finansirani iz izvornih prihoda države.

Budžet nosi i snažnu podršku “društvu znanja“ i razvoju preduzetništva, kroz veću podrška obrazovanju – povećanjem budžeta za prosvjetu i budžeta Univerziteta Crne Gore i Znatno većoj podršci razvoju nauke.

“Ovim Budžetom predviđena je još snažnija podrška zdravstvu koja će iznositi 205,3 miliona eura tj. za 8,7 miliona eura ili 4,4 odsto više, sa ciljem unapređenja nabavke ljekova i medicinskih sredstava, materijalnih troškova, liječenja van sistema javnog zdravstva i dr”, istuču iz Vlade.

Planirana nabavka tri helikoptera

U cilju snažnijeg odgovora na posljedice elementarnih nepogoda u Ministarstvu odbrane planirana je nabavka tri višenamjenska helikoptera u vrijednosti od 30 miliona eura sa periodom otplate na pet godina, a u MUP je planirana nabavka dva protivpožarna aviona ukupne vrijednosti šest miliona eura, sa periodom otplate od tri godine.

Najveći dio izdvaja se za sjever

Najveći dio ovih izdvajanja odnosi se na Sjeverni region, a pored toga, obezbijeđena su povećana sredstva za nastavak rekonstrukcije i investiciono održavanje željezničke infrastrukture.

“Očekujemo da će ove komponente budžeta dati maksimalan doprinos jačanju makroekonomske stabilnosti, daljem ekonomskom rastu, novim zapošljavanjima i daljem unapređenju životnog standarda naših građana”, zaključio je Simović.

Prezentaciji Budžeta, osim potpredsjednika Simovića i ministra Radunovića prisustvovali su i ministarka ekonomije Dragica Sekulić, ministarka nauke Sanja Damjanović, ministar obrazovanja Damir Šehović, ministar održivog razvoja i turizma Pavle Radulović, ministar rada i soijalnog staranja Kemal Purišić, ministar zdravlja Kenan Hrapović i generalni direktor Direktorata za budžet u Ministarstvu finansija Nikola Vukićević.

CDM