Šefica ODIHR-ove izborne posmatračke misije Nina Suomalainen je, na konferenciji za novinare, zahvalila crnogorskim vlastima na pozivu da obave misiju.

„Prijevremeni parlamentarni izbori bili su konkurentni i dobro vođeni, uprkos tome što su se desili u kontekstu institutiocnalne krize koja je trajala duže vremena“, rekla je Suomalainen.

Ona je istakla da je kampanja bila slobodna i da su glasači imali širok izbor.

„Javni servis pružio je uravnoteženo pokrivanje izbora, ali je ukupno gledano medijsko okruženje polarizovano i neke privatni mediji izvještavali su tako da idu na ruku određenim partijskim linijama“, rekla je Suomalainen.

Kako je kazala, pravni okvir pruža prostor za demokratsko vođenje izbora, ali bi ga trebalo sveobuhvatno revidirati kako bi bili riješeni brojni nedostaci i nedoslijednosti koje postoje.

Suomalainen je rekla da inkluzija žena ostaje na niskom niovu i da je podrivaju nedovoljni napori države i javnosti u pravcu prevazilaženja rodnih stereotipa.

„Sam izborni dan je bio transparentan, miran“, kazala je Suomalainen.

Ona je navela da su glasači imali veliki izbor opcija a, kako je dodala, bilo je lijepo vidjeti da su osnovne slobode poštovane tokom izborne kampanje.

Suomalainen je kazala da su se izbori desili u kontekstu duže institucionalne krize.

„Ta pravna i politička neizvjesnost vezano za datum izbora takođe je doprinijela sporijem startu kampanje“, rekla je Suomalainen.

Ona je navela da pravni okvir pruža osnov za demokratske izbore, ali sadrži brojne nedostatke, nedosljednosti i nedvosmislenosti.

Suomalainen je naglasila da većina preporuka ODIHR-a i Savjeta Evrope (SE) i dalje nije implementirana.

„Kada je u pitanju budućnost postoji jasna potreba da se sprovede izborna reforma i da se osnaži sistem za buduće izbore“, istakla je Suomalainen.

Ona je kazala da je raznovrsna medijska scena polarizovana, a da ograničeno tržište za reklamiranje i marketing čini medijske kuće ranjive na uticaj.

„Sam izborni dan protekao je mirno i bio je profesionalno rukovođen. je dobro vidjeti konkurentne izbore koji su održani u mirnoj atmosferi“, rekla je Suomalainen.

Kako je kazala, afirmativna mjera nižeg cenzusa za hrvatsku zajednicu treba da se proširi tako da obuhvati i romsku zajednicu.

Suomalainen je kazala da su u zajedničkoj izjavi identifikovali zloupotrebu državnih resursa.

Šef delegacije Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope (PSSE) Reinhold Lopatka kazao je da je PSSE posmatrala parlamentarne i predsjedničke izbore u Crnoj Gori još od 2001. godine.

On je naveo da su izbori bili konkurentni i svi kandidati su imali iste šanse tokom kampanje.

„Žene i dalje nijesu dovoljno predstavljene. Rodna ravnopravnost još nije dovoljno zastupljena u Crnoj Gori“, rekao je Lopatka.

Na pitanje koja je najveća razlika između ovih i prošlih izbora, Lopatka je kazao da ima dosta poboljšanja - 15 lista, sa jednakim šansama za sve kandidate.

„To su bili pravi izbori i nijesu bili dominirani od nekih partija koje pripadaju vladi“, rekao je Lopatka.

Šef delegacije EP Nikos Papandreu istakao je da se većina građana Crne Gore zalaže za članstvo u EU.

„Očekujemo određene stvari da se urade, očekujemo napore u oblastima 23 i 24, borbi protiv korupcije i vladavini prava, i kao što je napomenuto u zajedničkoj izjavi reformu izbornog zakonodavstva“, rekao je Papandreu.

On je kazao da je ruski rat protiv Ukrajine ubrzao potrebu za ulazak država u EU i da je to šansa za Crnu Goru.

Papandreu je naveo da su se susreli sa predsjednikom Crne Gore Jakovom Milatovićem, predstavnicima Državne izborne komisije i skoro svim predstavnicima koji su bili na izborima.

„Mislim da će ovi izbori utrti put jakoj parlamentarnoj većini, a ova vrsta većine je neophodna da bi reforme bile sprovedene“, kazao je Papandreu.

Kako je dodao, očekuju da će politički lideri u Crnoj Gori odraditi svoj dio posla.

Papandreu je istakao da su sigurni da će Crna Gora biti u stanju da zatvori poglavlja 23 i 24.

On je naveo da smatraju da su neki mediji bili pod uticajem susjedskih država a to je, kako je kazao, možda uticalo na odluke građana.

„Činjenica je da je proevropski stav mnogih kandidata najbolje osiguranje da građani Crne Gore mogu da iskoriste šansu i postanu punopravni građani EU“, dodao je Papandreu.