Foto: IJZ

Poznata je i istražena činjenica da hronični stres ali i iznenadni stresni događaj koji za posledicu ima akutni stres mogu uticati na razvoj različitih oboljenja:

- kardiovaskularnih,
- dijabetesa,
- depresije,
- gastrointestilnalnh i mnogih drugih.

Pokazano je da su depresija i hronični stres faktori koji utiču na razvoj nekih formi kancera.

Takođe, istraživanja objavljena u prestižnim časopisima impliciraju da je visoko percipirani stres značajno povezan sa ukupnom incidencom (učestalošću) obolijevanja od tumora.

Preporuke za prevazilaženje stresa?

Preporuke za suočavanje i prevazilaženje stresa su individualne isto kao što je i samo doživljavanje stresne situacije individualno.

- Važno je da prepoznamo kada nam nije važno kako izgledamo, kako se hranimo, da li upražnjavamo fizičku aktivnost, da li njegujemo bliske relacije sa ljudima.
- Važno je da prepoznamo i da se zapitamo da li zaista psihoaktivne susptance doprinose da se dugoročno osjećamo bolje.
- Važno je da prepoznamo kada ne možemo da se relaksiramo i budemo u skladu sa svojim trenutnim emocijama.
- Važno je da prepoznamo kada sebe konstantno osuđujemo i kritikujemo.
- Važno je da prepoznamo i razjasnimo zašto smo ugrozili svoje zdravlje.

Obično destruktivnim ponašanjima prethode nerazjašnjeni psihološki procesi, neprevaziđene stresne situacije...

Ukoliko prepoznamo bilo koje od navedenih ponašanja ili razmišljanja najbolja preporuka je da zakažemo razgovor sa psihoterapeutom ili psihološkim savjetnikom.

- To je prvi ali i najveći korak u psihoterapiji i savjetovanju.

- To je prvi najvažniji korak koji možemo uraditi za svoje mentalno zdravlje.

Institut za javno zdravlje Crne Gore