13-03-2021

Firma pokušala eksperiment – svima dala istu platu: Nije se dobro završilo

Kad je Kalvin Benton pokrenuo svoju firmu za psihoterapiju Spill, imao je ideju da svima daje istu platu. Mislio je da će to uticati na bolje radno okruženje, ali je umjesto toga u roku od godinu dana to morao da ukine zbog problema među zaposlenima i sada svakog plaća u skladu sa stažom i stručnosti.

Firma pokušala eksperiment – svima dala istu platu: Nije se dobro završilo | Radio Televizija Budva

Foto: pixabay.com

“Shvatili smo da moramo da se držimo tržišnih pravila. Ponekad neke tradicionalne prakse postoje s razlogom”, objasnio je Benton.

Kalvin je Spill osnovao u Dalstonu u istočnom Londonu, kako bi ponudio online savjetovanje i terapiju zaposlenima raznih kompanija. Pomagao im je kod problema sa depresijom i stresom vezanog za posao.

Osim problema vezanih za posao, ljudi se Spillu obraćaju i zbog depresije i tuge.

“Sve više kompanija plaća svom osoblju terapiju jer je sve teže dobiti pomoć redovnim putem u zdravstvenom sistemu”, kaže Benton.

Otkud ideja o jednakim platama
Jedna od velikih Bentonovih odluka prilikom osnivanja Spilla bila je da sebi i svojim kolegama isplaćuje istu platu.

“Bilo nas je petoro i svi smo podjednako doprinosili poslu pa smo probali eksperiment u kom smo svakom isplaćivali isti iznos, bez obzira na iskustvo i poziciju. Željeli smo da preispitamo tradicionalni model plata. Odlučili smo da svima isplaćujemo po 36.000 funti godišnje i izračunali da se sa time može pristojno živjeti u Londonu.”

U početku je mjera dobro funkcionisala i podstakla mnogo dobrog među zaposlenima.

“Na primjer, nije bilo problema oko toga ko će platiti piće jer smo svi imali iste prihode. U mnogim takvim situacijama bilo nam je lakše”, rekao je.

Kako se Spill razvijao tako je Benton angažovao nove zaposlene, poput softverskog programera, prodavca i administratora i svima je ponudio istu platu od 36.000 funti. I tu su počeli problemi.

“Za programerima vlada potražnja i obično imaju platu veću od 36.000 funti godišnje. Prodavci su obično plaćeni po proviziji. Dakle, naš model nije bio posebno pogodan za ove dvije pozicije. Imali smo muke da privučemo talente za softverske pozicije. Nakon otprilike tri mjeseca prodavci su tražili da ih platimo u skladu sa ostvarenom prodajom, tvrdeći da im fiksna plata ne odgovara.”

Hrpa prijava za administrativne poslove
Istovremeno je Benton bio zatrpan prijavama za administrativne pozicije.

“Nudili smo mnogo više nego što su takvi službenici inače plaćeni i mnogi su se javljali upravo zbog toga, a ne zato što su vjerovali u Spill i njegovu misiju.”

Među prinovama u kompaniji, sistem jednakih plata počeo je da uzrokuje probleme.

“Kako smo rasli tako su se pojavili zaposleni koji su doprinosili više od drugih. Imali smo ljude koji su radili duže od ostalih i počeli su da se pitaju treba li da dobijaju istu platu kao njihove kolege koje rade manje. To je izazvalo sukobe među ljudima i povela se rasprava da li treba da se nastavi ovaj eksperiment.”

Eksperiment izdržao godinu dana
Nakon godinu dana Benton je podlegao pritisku zaposlenih i odbacio sistem jednakih plata, zamijenivši ga tradicionalnom strukturom platnih razreda na osnovu radnog staža u kompaniji i stručnosti.

“Mislim da je bilo razočaranja kad je eksperiment propao. Htjeli smo najbolje za ljude u kompaniji. Ali ponekad tradicionalne prakse postoje s razlogom i ponekad ne treba eksperimentisati”, dodao je on.

Iz Spillovog eksperimenta ipak je proizašla i jedna dobra stvar. Benton je odlučio da svi znaju kolike su plate u firmi.

“Budući da imamo otvorenu politiku o tome kolike su plate, ne priča se o tome ko koliko zarađuje. To nam je pomoglo da se ljudi ne osećaju loše. A kad pomažete ljudima, važno je imati sklad na radnom mjestu”, zaključio je Benton za BBC, prenosi Index.hr.