Usoljeni i sušeni bakalar još uvijek je vrlo popularna namirnica u mnogim zemljama, a posebno u Norveškoj, Portugalu i Brazilu. Tri su vrste bakalara: atlantski bakalar (Gadus morhua), pacifički (Gadus macrocephalus) i grendlandski (Gadus ogac). Obično je najcjenjeniji bakalar koji doazi iz Norveške i nosi oznaku Ragno.

Bakalar je riba koja obiluje bjelančevinama i omega 3 masnim kiselinama, a tradicionlno je jelo na cijelom Mediteranu.

Priprema bakalara zavisi od tradicije i ukusa a najčešće se priprema „na bijelo“, „na crveno“, kao složenac ili pašteta. U našim krajevima najzastupljeniji je bakalar u bijelo i mi ćemo vam danas predstaviti taj recept.


-Treba voditi računa da bakalar nije ni mali ni veliki, da nije žut, već da ima normalnu boju, dan prije spremanja se pokiša u vodu. Sjutradan se izvadi, obriše, isječe ako ne može stati u šerpu. Kuva se na tihoj vatri. Ne smije nikako da se kuva na prejakoj vatri da se ne bi raspao. Nema pravila koliko se kuva, kuva se dok se ne počne odvajati od kosti. Kada je bakalar skuvan izvadi se iz vode obriše, i čisti se od kore i kosti.

Posebno se skuva krtola. Krtola se oguli malo prohladi i pomiješa sa bakalarom koji se isitni po želji. Očisti se dosta češnjak, petrusina, soli i papra, sve se to doda kuvanom bakalaru i na kraju maslinovo ulje. Ulje se sipa po malo, a za 1kg kuvanog bakalara potrebno je oko ½ litra maslinovog ulja, da bi bakalar bio kao pasta. Servira se i gušta. Bakalar se obično služi kao predjelo.

Prijatno!

Izvor: Novska kulinarka