Ilustracija, Pexels

U Crnoj Gori postoji 56 preduzeća u većinskom državnom vlasništvu koja zapošljavaju oko 12.000 radnika, a na zarade troše oko 200 miliona godišnje. Za više od pola miliona kredita u tim preduzećima garantuje država i u svakom trenutku mogu pasti na teret budžeta, dok većina njih u stvari ima gubitke. Na crnoj listi poreznih dužnika od prvih 20 pravnih lica, 11 su državna preduzeća s oko 50 miliona duga po osnovu poreza i doprinosa na lična primanja
Marko Sošić iz Instituta Alternativa kazao je da na lokalnom nivou, preduzeća ima skoro 130.

„U javnim preduzećima u Crnoj Gori, dakle i državnim i lokalnim, radi preko 20 hiljada ljudi, prema zvaničnim podacima, što znači da ih je u stvarnosti vjerovatno mnogo više, uključujući i one zaposlene po raznim osnovama, honorarno, pripravno itd. To su preduzeća koja u značajnom procentu ostvaruju gubitak, a u kojim imate gotovo 900 pozicija javnih funkcionera", kazao je on.

On ističe da ti funkcioneri u značajnom broju kriju svoje menadžerske ugovore, mi ne znamo koliko oni zarađuju i, što je najgore, jedan značajan procenat njih tu svoju funkciju ne prijavljuje, čak ni Agenciji za sprečavanje korupcije.

„Ali dobra stvar je što sada na sajtu vi možete tačno videti ko to od nas krije svoj ugovor, to je otprilike oko 40% izvršnih direktora u Crnoj Gori javnih preduzeća. To je promenjiva situacija, jer sada vidite da se i mnoga preduzeća mijenjaju u pogledu njihove upravljačke strukture, tako da, na primer, stari direktor je krio, a novi direktor će ovdje dati ugovor starog direktora, ali ne i svoj“, kaže on.

On kaže da podaci pokazuju političko zapošljavanje, odnosno značajno povećanje broja zaposlenih.

„Što se tiče politizacije, ona je očigledna i golim okom, ako pogledate strukture upravnih odbora, ako pogledate ko su sve izvršni direktori, oni koji su imenovani posle avgusta 2020. godine, naravno, ne govoreći uopšte da su oni prije 2020. godine bili nešto mnogo profesionalni i nezavisni, ali ipak smo se nadali da će to sada biti drugačije. Vidimo svi da nije i da, na primer, odbori direktora u značajnom procentu u svim javnim preduzećima su još uvek dolaze na neki način iz političkih partija i da se sve manje na neki način čuje jezik struke“, kaže on.

Što se tiče transparentnosti, od svih, na primjer, državnih produzeća, samo od devet njih ima prelaznu ocjenu.

„Neko ima 3,5 od 10, neko ima 2, kao na primjer Fond za solidarno-stabilno izgradnje i tako dalje. EPCG, na primjer, laktopriroda ima 1,5 od 10. Mi smo napravili indeks po uzoru na međunarodnu metodologiju koji se sastoji od nekih 10 kriterijuma i u suštini maksimalno transparentno produzeće je ono koje ima 10 bodova. U Crnoj Gori takvih produzeća nema. Mnogo je značajniji procenat onih koji imaju ispod 5“, kaže on.

Ističe da je sljedeći korak da sa rezultatima upoznaju vladu, prije svega, ali i Odbore direktora svih preduzeća, jer se nadaju da će im to biti neka vrsta alarma.

On poručuje da su preduzeća naša dobra o kojima se moramo starati domaćinski i moramo znati što se u njima dešava.
„Ne možemo samo računati na preduzeća i moliti se da se uprave reformišu, potrebna je jasna i odlučna akcija vlade, odnosno države, kao vlasnika svih tih preduzeća u smislu uspostavljanja novog pravnog okvira i onda jakog nadzora nad tim da li se taj pravni okvir poštuje“, zaključio je Sošić.

Istraživanje Instituta Alternativa, građani mogu pogledati na adresi mojnovac.me .