Foto: škmer.hr

To je bila i prilika da sa autorom prve i najgledanije gastro emisije „Male tajne velikih majstora kuvarstva" Krapandžom, Branka Čvorović razgovara i o izazovima kuvarstva, degustaciji otrovne ribe fugi i što sve kuvarstvo može donijeti mladim ljudima, koji se odluče za ovo zanimanje.

Kada kažemo Stevo Karapandža onda nam je prva asocijacija na Jugoslaviju, na najpoznatijeg šefa kuhinje i kuvara koji je kuvarstvo i gastro priču uveo i na male ekrane. Danas je sudija na velikim međunarodnim takmičenjima i dalje je u kuvarstvu, i dalje sprema hranu i uživa u njoj.

"Ja sam nisam jedini od velikih kuvara, bilo je krasnih kolega i te moje emisije koje su nekada bile su nosile naziv "Male tajne velikih majstora" dakle ne samo mene. Danas sam u penziji i aktivno više ne kuvam, imam licencu međunarodnog sudca i tim povodom sam ovdje u Budvi da sudim na ovom lijepom takmičenju"

Takmičari imaju veliku tremu kada se vi pojavite.

"Ja pokušavam da uvijek budem opušten i ležeran da svakome dam snagu i volju i nakon svakog završenog jela takmičaru moramo objasniti kakvo mu je jelo, tranjir, da li je lijepo serviran, da li je ukus dobar, da li poštuje normative i sve ono što je uobičajeno kod ocjenjivanja. Svakome pružim ruku i svakoga pozdravim, svakoga pitam je li zadovoljan, je li probao jelo i gotovo da se niko ne naljuti iako je možda lošije ocijenjen. Na kraju krajeva nisam samo ja u tom žiriju nas je petoro, tako da usaglasimo neku ocjenu i to je to vrlo je jednostavno".

Nakon serijala "Male tajne velikih majstora kuhinje" uslijedila je poplava gastro priča, koliko je to dobro za kuvarstvo?

"To je za kuvarstvo jako dobro, jer ja se sjećam da kada sam ja počinjao taj zanat i kada su me izabrali da kuvam za tu emisiju u kojoj je Podravka bila pokrovitelj, nije bio samo cilj da se reklamira vegeta na taj način nego da se pokaže kultura jela, stola, tanjira. Tako da smo za svaku priliku uređivali sto za različite zgode i prilike. Domaćice su to jako rado primile i to moje zanimanje je postalo jako jako popularno i atraktivno i sve televizije su uvidjele mogućnost da se promovišu i uvrste raznorazne emisije. Ima onih koje su poučne i korisne, gdje svaki mladi kuvar može nesto naučiti, a ima i onih zabavnog karaktera. TV ima od toga veliku korist i to njima donosi veliku gledanost".

Probali ste mnoga jela, da li je bilo jelo kojem niste mogli odoljeti?

"Šta volim jesti to me pitaju mnogi, volim jesti kašikom, neku dobru manestru, ili varivo pasulj. Živim u Istri ako idem u neke lokale koje posjećujem onda kaženm da tamo ima dobra manestra od bobići, juha od pasulja, davim se u tome. Ja živim dole praktično na moru, pokušavam da jedem što više ribe koliko se može i to ne mora uvijek biti neka kvalitetena riba, to su uglavnom sardelice, inćuni, hobotnica, jedem puno povrća i salate to je uobičajeno za mene i suprugu. I uvijek čašica vina uz to, samo čačica".

Probali ste ribu koja ima otrov u sebi.

"Fugo se zove ta riba. Ja sam bio u Japanu četiri puta, u ono doba sam radio Festival jugoslovenske kuhinje u Tokiju i prve godine su me kolege kuvari htjele počastiti i ja sam lanuo da bih htio da probram ribu fugo. U ono doba u Tokiju je bilo oko 350 hiljada restorana, a samo sedam restorana u cijelom Tokiju je imalo pravo i dozvolu da serviraju fugo a da nećete biti otrovani. Tu je neophodno školovanje kuvara za čišćenje te ribe, jer žuč u kojoj se nalazi taj otrov ne smije biti povrijeđena i to se mora stručno i pametno odstraniti. Ja sam tada prvi put probao taj fugo i kako kažu zabranjeno voće je najslađe. Ona se jede manje više svježa, da ne kažem sirova. Ta koža od fuga na tanjiru je bila tako profesionalno tanko narezana da nisam ni vidio da je to servirano. Probali smo nekoliko vrsta jela, i taj prvi medaljon od jetre fuga i je bio najgori. Sad se već priča da je u ovom našem moru primjećen dolazak te ribe u Jadran sa ovim klimatskim promjnama, pa će biti i prilike da se i ovdje po neki fugo uhvati, ali ne bih preporučio nikome da se igra sa takvom vrstom otrovne ribe".

Kad dođete u Budvu šta volite da pojedete?

"Šaran je neizbježan da se proba, pamtim da je moj kolega Vuko spremao jagnjetinu u mlijeku, stari crnogorski recept i volio bih to da opet probam, ali i crnogorski pršut se ne može zaboraviti".

Poruka za mlade kuvare:

"Ja sam u životu sve postigao, imam kuću sa bazenom imam jedan standard, a to mi je omogućila moja struka koja je jako lijepa dinamična, atraktivna i koja omogućuje jednom maldom čovjeku da upozna svijet i putuje puno, pa da kroz tanjir upoznaje kulturu drugih naroda. Drugo danas su jako dobre plate od kojih svi živimo, biti kuvar je jako dobro zanimanje i popularno u svijetu. Budućnost je u turizmu jer garantuje zaposlenje, toliko se ljudi traži u našoj struci i ja ne mogu doći sebi koliko mojih prijatelja traže kuvare za svoje restorane, a ne mogu tako lako da se nađu", kazao je čuveni Karapandža.

J.M.